Ušao u trolejbus, uhvatio se za šipku i – stradao

Kraj 1961. godine bio je koban za tridesetšestogodišnjeg beogradskog molera, Petra Popovića. Stradao je 27. decembra od udara struje i to tako što se uhvatio za šipku u trolejbusu.

Petar je bio zaposlen u zemunskom preduzeću “Kolor”, a tog decembarskog popodneva poginuo je u trolejbusu na liniji 15, koja je saobraćala ka Zemunu.

Nesreća se dogodila na Zelenom vencu.

Popović je dotrčao do trolejbusa, uleteo u njega pre nego što je krenuo, uhvatio se za šipku i pao na zemlju.

Ratomir Petrović, direktor Gradskog saobraćajnog preduzeća rekao je odmah nakon nesreće da se ne zna tačno da li je smrt nasupila usled udara struje, infarkta ili nečeg trećeg.

Putnici koji su se zadesili u trolejbusu govorili su da mu je pošto je pao na pod izbila pena na usta, kola hitne pomoći su brzo stigla, prevezla ga u Zemunsku bolnicu, ali, nažalost, mogli su samo da konstatuju smrt.

Mnogi Beograđani su se tog dana žalili da su se neprijatno tresli kada su ulazili u trolejbuse, a u biltenu Štaba za odbranu od elementarnih nepogoda grada Beograda pisalo je da su velike količine vode i rastopljenog snega uslovili povećanje kvarova na ovim linijama gradskog saobraćaja.

Dolazilo je do elektriziranja, što je u jednom slučaju se završilo i smrtnim ishodom – pisalo je u saopštenju Štaba.

Čim bi došlo do prijave na terenu, ovakva vozila su povlačena iz saobraćaja.

Decembarski bilans vozila GSP, nažalost, te 1961. nije bio uopšte slavan. Učestvovala su u čak 20 saobraćajnih nezgoda, a u 12 su njihovi vozači i kondukteri bili uzročnici nesreće.

U tim sistuacijama dvadesetak putnika je bilo povređeno. Zanimljivo je da su u 12 udesa, koji su prouzrokovali vozači i kočničari GSP-a sedam puta glavni akteri bili trolejbusi i tramvaji, a pet puta autobusi.

Tih godina osiguranje od posledica nesrećnih slučajeva na tramvajima i trolejbusima – nije uopšte postojalo.

Predstavnik Državnog osiguravajućeg zavoda i rukovodilac sektora za posledice od nesrećnih slučajeva Radovan Srejić tvrdio je da je 1948. doneta Uredba o osiguranju putnika u javnom autosaobraćaju:

“Slična uredba koja bi se odnosila na tramvaje i trolejbuse nije postojala, a GSP u tom pravcu samoinicijativno nije uradio ništa.”

Ipak, pomenuti Ratomir Petrović, direktor GSP, tvrdio je da su svi putnici u autobusima, tramvajima i trolejbusima bili osigurani u slučaju nesreće. Tvrdio je da je osiguranje iznosilo 10 miliona dinara po vozilu.

Korisnici prevoza su mogli da traže odštetu samo ako je do nezgode došlo krivicom članova gradskog saobraćaja. Na taj način osiguralo se samo preduzeće, a ne putnici. Samo u autobusima je važilo pravilo da, bez obzira na to ko je izazvao nesreću svi imaju pravo na odštetu – govorio je direktor.

Ali, ovakav incident nije bio jedini te vrste.

U narednim godinama desiće se još nekoliko sliĉnih, srećom bez žrtava, a poslednji sličan zabeležen je, nažalost, i 2010. godine kada je 22-godišnju devojku udarila struja prilikom ulaska u trolejbus na liniji 40.

Sve se dogodilo oko sedam sati ujutro na stajalištu u Takovskoj ulici, preko puta Glavne pošte. Na sreću, ona je posle intervencije u Urgentnom centru puštena kući.

Dispečeri su tvrdili da je devojka prilikom ulaska u vozilo osetila kako joj trne ruka, nakon čega je pozvana ekipa Hitne pomoći i policija. Od oktobra 2009. godine zakonski je propisano i to da su putnici u gradskom prevozu osigurani sa i bez karte.