Tek što je Beograd dočekao novu 1970. godinu, prestonicom se proširila, za ono vreme, jedna nesvakidašnja vest.
Devetnaestogodišnji Jovan Ljubojević tri meseca ucenjivao je bračni par R. i tražio milion dinara da im vrati “intimnosti”, koje im je odneo 12. januara kada im je provalio u kuću.
Novine su tada pisale da je jedna sasvim nova vrsta kriminalaca, koja dotad nije mogla da se vidi osim jedino na ekranu, počela da dela i u našem glavnom gradu.
“To su ljudi koji o drugima prikupljaju kompromitujući materijal, a zatim pretnjama teraju žrtvu da ga otkupi za debele pare. Jedan od njih, Jovan Ljubojević, završio je zbog toga na optuženičkoj klupi beogradskog Okružnog suda“.
Ucenjivač je za ,,klijenta” odabrao službenika J. R. U rukama je imao materijal koji bi i najhladnokrvnijeg čoveka naterao da se maši za novčanik.
Intimne fotografije i filmovi koje je bračni par snimao u ljubavnom zanosu, a koje je Ljubojević sada posedovao, bili su takvi da je 19-godišnji ucenjivač računao na sigurne pare. Računica je, međutim, bila pogrešna i Ljubojević je zbog toga skupo platio svoju drskost.
Priča je počela 12. januara kada se supruga službenika J. R. vratila kući. Bila je zapanjena pošto je zatekla razbacane stvari u stanu i ubrzo je otkrila da je nepoznati provalnik odneo pištolje njenog muža i novac koji su držali u ormanu.
Izgledalo je da šteta od provale neće biti velika, ali je žena prebledela kad je primetila da je lopov još nešto odneo. Na to ju je upozorila ceduljica preteće sadržine, koju je obijač ostavio na stolu. Provalnik je tražio čak milion dinara da vrati snimke koje je odneo iz stana.
Službenik J. R. međutim, nije, izgubio nerve. Hladnokrvno je otišao u SUP i prijavio da ga ucenjuju.
Policija je odmah prikopčala posebnu spravu, takozvanog ,,lovca” na njegov telefon, jer se pretpostavljalo da će se ucenjivač ubrzo javiti.
Nisu se prevarili.
Jednog dana zazvonio je telefon i nepoznati glas je podsetio službenika J. R. da mu nešto duguje. Ponovo je pomenuo sumu od milion dinara, a onda je spustio slušalicu. Ucenjeni čovek je pokušao da oduži razgovor, ali je ucenjivač bio oprezan. “Lovac” nije uspeo da iz prve otkrije odakle ce on javio.
U beogradsku porodicu R. se uvukao nemir. Supružnici su strahovali da se njihove intimne fotografije jednog dana ipak ne pojave svuda po gradu.
Kratki telefonski pozivi i opomene su bili sve učestaliji, a u međuvremenu su dobili i dva pisma u kojima je ucenjivač tražio pare. On je, međutim, prepolovio cenu za filmove i fotografije. Sada je tražio ,,SAMO” 500.000.
Najzad je došao dan koji su službenik J. R. i policija dugo čekali. Ucenjivač je poručio J. R. da s parama dođe u beogradsku kafanu ,,Kragujevac“, preko puta pijace Zeleni venac.
J.R. se pojavio u zakazano vreme u kafani. U rukama je držao paketić ,,novčanica“. Bila je to, u stvari, najobičnija novinska hartija, izrezana u veličini novčanica. Preko hartije je stavljena prava novčanica. Ucenjivač se, međutim, nije pojavio. Činilo se da je naslutio klopku.
Ali je već 4. marta načinio odlučujuću grešku. Sledeći telefonski razgovor je nešto duže trajao i „lovac” je uspeo da otkrije odakle se ucenjivač javlja. Patrola SUP-a je uspela da ga uhapsi još dok je telefonirao. Pritišnjen dokazima, ubrzo je sve priznao.
Jovan Ljubojević je bio stari poznanik sudova i organa gonjenja. Kada ga je policija uhapsila klupko je počelo da se odmotava. On je pred sudom odgovarao ne samo za ucenu neobičnog beogradskog bračnog para, nego i za više teških provala.
Osuđen je na tri godine zatvora. Provokativni “kućni snimci” bračnog para nisu nikada izašli u javnost, mada njihova intima nije ostala apsolutna tajna: prošli su kroz ruke i ispred očiju operativaca beogradske policije, odakle ipak nije “procurila” u “opticaj” nijedna kopija.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…