“Pevaj Žiko!” – kad bogataš diktira štimung
Gramofoni i radio aparati su u Beogradu menjali Cigane na dočeku Nove 1934. godine. I mada je akademik i profesor, legendarni Mihailo Petrović Alas, koji je na svojoj violini izvodio čak 840 kompozicija., propovedao da je prava muzika za dušu „kafanska bolje reći ciganska"
Idin rođendan i koncert u Blokovima kao zametak novog talasa
Ako još hoda ovim svetom, ako još živi u Bloku, Ida se sigurno, dok gleda u Savu, priseća čestitke koju je 18. juna 1978. godine dobila putem razglasa. Nakon poruke "Ida, srećan ti rođendan" počela je sedmočasovna zabava na rok koncertu
Jevrejin iz Irana “odgovoran” za prve gramofonske ploče u Beogradu
Poznavaocima i zaljubljenicima u gramofone i gramofonske ploče, popularne vinile, svakako je poznat podatak da je prva gramofonska ploča u Beogradu snimljena 1903. godine i potom štampana u Londonu. Zapravo, te godine su snimljene četiri male ploče prečnika 17 cm, a
Trnovit put do prve muzičke škole u Beogradu
U tek oslobođenoj Srbiji u 19. veku započelo se sa radom na svim poljima, kako politike, ekonomije i prava, tako i nauke, kulture i umetnosti. Iako su finansijske prilike onemogućavale brži razvoj svih oblasti života, već za prve vlade kneza Miloša
Kad se u Beogradu po pet dana slavio Petrovdan
Marinkova bara je u leto 1933. bila skoro pa u potpunosti isušena. A to je značilo da je na svakom pedlju tog novog zemljišta sve više čatrlja građeno i sve više siromašnih porodica doseljavano. Među svim tim udžericama nalazilo se posebno
“Pevačice ne smeju da namigivaju na publiku”
Do polovine 19. veka nije bilo dobre muzike po beogradskim kafanama, ali od tog vremena u njima se čuje novoosnovana građanska banda (orkestar). Ona jє najčešće svirala u pivari (Кneževa pivara) ili u kafani Šopovićeva kupališta. Ipak, već od 1852. godine
Obeležje u Žarkovu u spomen kultne ličnosti “novog talasa” 80-tih
Nije to velika kuća, ima i u toj ulici i većih, zapravo je mala zgrada. Jedna od onakvih kakve se mogu videti u mirnim krajevima Beograda malo dalje od centra. Ali, retko kada ćete na takvoj zgradi videti ploču posvećenu nekoj
Iščezli u zaboravu – grupe beogradskog “novog romantizma” 80tih
"Ti mi se tako sviđaš, tako mi se sviđaš, tako lepo pričaš, tako mi se sviđaš!" Zasigurno ste bar nekad pevušili ove stihove, makar dok ste slušali "Džakartu" na radiju. Verovatno tada niste ni razmišljali da ste srcem i dušom "pobegli"
Beogradski “Rep” počeo je kod “Save svinjara”
Od, u početku skrajnute, nepoznate i mnogima nerazumljive, muzike do kasnijeg mejnstrima, muzički i stilski pravac rep je u tadašnjoj Jugoslaviji i Beogradu prošao, u najmanju ruku - trnovit put. A prvi su u to trnje kročili beogradski dečaci iz grupe
Max & Intro – zaboravljeni prinčevi beogradske elektronike 80-tih
Osamdesete godine iznedrile su potpuno nove muzičke pravce u tadašnjoj zemlji, a beogradska scena obilovala je bendovima koji su po trendovima zaista bili rame uz rame sa londonskom. Neki su bili pravi garažni bendovi, a neki su uspeli i da