Sveta zgrada od koje ne postoji ni trag

Kada krenete dorćolskim ulicama, niz Cara Uroša sve do Visokog Stevana, možda nećete znati da prolazite pored dve lokacije na kojima su se nekada nalazila dva veoma važna beogradska verska objekta: sinagoge Bet Izrael i El Kal Vjezo.

Obe sinagoge su sa mape grada iščezle, ne kako bi se dalo pomisliti u toku nacističke okupacije, već – posle rata.

U epohi kada su ratna razaranja bila odavno okončana, početkom pedesetih godina, obe jevrejske svete zgrade su odlukama novih vlasti određene za rušenje. I uskoro su bile sravnjene.

Bet Izrael, izgrađena u „mavarskom stilu“ bila je ukras ne samo ulice Cara Uroša i Dorćola, već i čitavog Beograda, svojoj nesvakidašnjom i kitnjastom fasadom i formom.

Iako teško oskrnavljena od strane nacista u toku okupacije, preživela je rat da bi je nacisti u povlačenju zapalili u poslednjim danima bitke za oslobođenje Beograda, 19. oktobra 1944. godine. Ali, nije potpuno izgorela i ostala je u relativno stabilnom i čitavom stanju.

Na njenom mestu se danas nalazi zdranje Galerije fresaka. O postojanju sakralnog objekta na tom mestu svedoči omanja spomen tabla na ulazu.

U slučaju sinagoge u Visokog Stevana bila je identična situacija: iako je neoštećena preživela avionsko bombardovanje 6. aprila 1941. godine kada su Nemci posebno teško gađali Dorćol, i zatim i okupaciju, porušena je 1952. i na njenom mestu je kasnije napravljen košarkaški teren između zgrada, na kome su odrastale generacije dorćolskih klinaca.

Temelji su joj prvi put otkopani 1978. prilikom izgradnje stamenih zgrada u neposrednom komšiluku, ali su ubrzo i zatrpani, betonirani da bi nastao teren za basket. Tek 2019. ponovo su otkopani i ovog puta zaštićeni.

Ipak, priča o uništenim dorćolskim sinagogama je, naročito u poslednje vreme, postala relativno poznata u javnosti, najviše usled medijskih članaka i objava na društvenim mrežama.

Međutim, daleko se manje zna da je identična sudbina snašla i sinagogu u Zemunu.

Nekad poznata kao Sefardska sinagoga, nalazila se na uglu današnjih ulica Dubrovačke i Rabina Alkalaja. Na njenom mestu je početkom šezdesetih sagrađena stambena zgrada. Na zgradi ne postoji nikakvo obeležje na kakvom mestu je podignuta.

Priča o ovoj namerno uništenoj, i u zaboravu iščezloj bogomolji, jedna je od onih beogradskih „epizoda“ o kojima retko kad čujemo i saznamo više, osim u porodičnim uspomenama i pripovedanjima, ukoliko imamo nekog od predaka povezanih sa temom. U suprotnom, saznanje nam zavisi od istraživačkog rada ljubitelja zaboravljene, a važne, gradske istorije.  

Samim prevodom reči Sefardi što znači Španci, vidi se odakle je ta grana Jevreja došla, između ostalog, i na Balkan, Bosnu, Srbiju, Austrougarsku i u Zemun u različitim vremenskim periodima, a posle proterivanje iz Španije 1492. godine.

Sinagoga je podignuta 1871. godine prema planovima Josefa Marksa i bila je drugi sakralni objekat jevrejske zajednice u Zemunu.

Svečana ceremonija povodom otvaranja sinagoge održana je 23. marta 1871. godine, a na njoj je govorio rabin Levi Alkalaj. Zanimljivo je da se po njemu danas zove ulica u kojoj se nalazila sinagoga.

Iako se Zemun u toku okupacije u Drugom svetskom ratu nalazi u sastavu ustaške države NDH koja je zajedno sa nemačkim nacistima nemilosrdno sprovodila Holokaust, sinagoga nije bila demolirana, iako je, po identičnom običaju, bila oskrnavljena.

17. aprila 1944. godine jedna eskadrila Savezničkih bombardera „letećih tvrđava“ gađala je železničku stanicu Zemun i tom prilikom deo bombi je pao po Glavnoj ulici i okolini.

Sinagoga je pretrpela jak udarni talas eksplozija i bila je oštećena.

Nakon rata, organ novih vlasti koji se zvao „Komisija komunalnog odseka Narodnog odbora Zemuna“ 1. oktobra 1947. godine pravi „zapisnik o uviđaju po predmetu rušenja hrama Jevrejske veroispovedne opštine u Zemunu, prema zahtevu iste opštine“.

„Prilikom pregleda na licu mesta nakon bombardovanja, utvrđeno je da su prozori bili oštećeni i bez stakla, dok je fasada bila oko 5% olјuštena. Nakon pregleda, Komisija je predložila da se zgrada sruši, teren raščisti i ogradi, a da se građevinski materijal upotrebi za opravku zgrade Jevrejske veroispovedne opštine, a preostali deo građevinskog materijala ostavi građevinskom preduzeću Gradskog narodnog odbora Zemun“. U zapisniku je takođe navedeno da je predsednik Prosvetnog odseka istakao da zgrada nema umetničku i istorijsku vrednost, kao i da se ista treba srušiti.

Rušenje je započelo 10. oktobra 1947. godine

Zanimljivo je da je tridesetak metara dijagonalno od tog mesta, na drugoj strani ulice, ostala sačuvana nekadašnja aškenaska sinagoga, koju bombe nisu oštetile, i danas stoji kao podsetnik na jedan deo zemunske i beogradske istorije.

Nadamo se da će nakon čitanja ovog teksta prolaznici u toj ulici znati i šta se jednom nalazilo na ćošku prekoputa.  

Zahvaljujemo se Nikoli Fuchsu na nesebičnoj pomoći u izradi ovog članka.