Šta je za Beograd značila “moralna škola” 6 sestara Milovuk

Zna li se koje je najstarije obdanište u Beogradu?

Pre prodora moderne pedagogije u Srbiju jedan “običan” pop, doduše, i profesor kragujevačke gimnazije, došao je na ideju da prvi organizuje vrtić.

Nije bilo nikakvog konkursa za vaspitačice, rešio je stvar na najjednostavniji i genijalan način – uposlio je svoje ćerke.

Ali, poduhvat je bio ozbiljan i izveden sa dozvolom vlasti. Dakle, reč je, zaista, o prvom obdaništu koje je njegov osnivač, Tatomir Milovuk, prozvao “moralna škola”. I sve bi to ostalo u potpunom mraku istorije i današnjem neznanju da mu legendarni Branislav Nušić u svojoj knjizi o Beogradu nije posvetio jednu priču.

“I sadašnja naša dečja zabavišta imaju svojih tragova u poluprošlosti. Nisu ona tako novoga datuma kao što bi mnogi mislili. Samo je prvo srpsko dečje zabavište nosilo čudnovato i neobično ozbiljno ime. Zvalo se ‘moralna škola‘”, pisao je Nušić.

Sveštenik Tatomir došao je na ovu ideju jer ostao udovac sa šest odraslih ćerki i verujući da one mogu da budu nastavnički personal, tražio je dozvolu da otvori “moralnu školu” koju bi posećivala deca od dve pa do sedam godina, pre no što stupe u osnovnu školu.

Prvo beogradsko obdanište osnovano je, tako 17. marta 1867. uz odobrenje Ministarstva prosvete i blagoslov arhijerejskih vlasti.

Obdanište se nalazilo u kući jednog lončara. Razume se, u to vreme pravi luksuz bi bio da se bilo koja takva ustanova “smesti” u sopstvenu zgradu.

Ovako je glasio Tatomirov poziv za upis dece:

“Otvarajući u ime Božje ovu školu, kao sveštenik i negdašnji profesor kragujevački, sad u Beogradu, pozivam dečicu s rečima Hrista Spasitelja: ‘Pridite čada, poslušajte mene, strahu Gospodnju nauču vas!“

A ovo je bio njegov metod:

“Materinsko negovanje muške i ženske dece s pomoću mojih šest kćeri koje su, kako u naukama, tako i u svim poslovima ženskim i najfinijim, spremne”.

Izgleda da je moralna škola napravila tada neobično lep utisak na naše prosvetne krugove. Matija Ban joj posvećuje u časopisu “Svetovid” čitav jedan pohvalni članak.

Nažalost, danas više nije poznato kakva je bila dalja sudbina ovog prvog beogradskog vrtića, za šta bi trebalo sprovesti dalje istraživanje. A koliko je Tatomir Milovuk bio ispred svog vremena govori i podatak da su obdaništa u Beogradu, odnosno, u nekadašnjoj Srbiji postala sastavni deo sistema obrazovanja – tek 1958. godine. Gotovo jedan pun vek od ideje kragujevačkog sveštenika i profesora.