Kada je Branko Pešić, jedan od najvećih predsednika Skupštine Grada Beograda u novijoj istoriji, 23. marta 1972. godine, pred tadašnjim kompletnim državnim vrhom koji je predvodio Josip Broz Tito, predstavio budući plan razvoja prestonice, prva stvar koju je rekao bila je da je – nazvan „Beograd 2000“.
Ovakvo ime ambicioznog plana kojim je trebalo Beograd konačno odlepiti od tavorenja u teškim decenijama nakon razaranja u Drugom svetskom ratu, i učiniti ga u pravoj meri evropskom prestonicom za primer, ukazivalo je da su ciljevi priređivača plana, Zavoda za urbanizam i Grada Beograda, bili fokusirani na tada daleki 21. vek, odnosno, na 2000. godinu kao istorijsku tačku do koje će biti ostvareno sve što je plan predviđa.
„Strategijski ciljevi Beograda su: oslobađanje obala železnih okova i izmeštanje železničke stanice, spuštanje grada na njegove reke, izgradnja metroa, izgradnja novih stambenih naselja, razrešenje nagomilanih saobraćajnih problema, izgradnja rekreativnih površina…“
Ovim rečima Branko Pešić je krenuo da obrazlaže plan, gledajući netremice u samog Tita. Od njegove odluke i prihvatanja ili neprihvatanja ideja sročenih u planu, u najvećoj meri zavisiće i sudbina zamišljenog.
“Od toga kako će se i u kojoj meri realizovati ovi strategijski ciljevi, zavisiće i ocena budućih generacija kao i njihov sud da li smo pogrešili ili nismo“, nastavio je da govori Pešić.
Prema ovom planu, prioritetno je bilo izmeštanje železničke stanice i njeno prebacivanje na tadašnju urvinu između kraja “Hajd parka” i novog autoputa kroz Beograd, u podnožju malo poznatog Maleškog brda – današnji Prokop. Cilj je bio da se Beograd konačno spusti na obalu svoje reke Save, što su sprečavali koloseci, železničke kompozicije, ložionice, depoi i svi ostali objekti koje je koristila tadašnja Jugoslovenska železnica.
Na mnoštvu karti, nacrta, crteža, Pešić je nastavio da pojašnjava šta je zamišljeno i čime će Beograd ući u 21. vek. Ostalo je zapamćeno da je tih godina Jugoslavija dobila nove tranše međunarodnih kredita, što je značilo da novca ima za još veće urbanističke projekte.
Sa druge strane, sam Pešić je u plan ušao ovenčan slavom gradonačelnika koji je dve godine ranije uspeo da napravi most “Gazelu”, Mostarsku petlju, Terazijski tunel... Sa takvim rezultatima, ostvarenim u vrlo kratkom roku, delovalo je da će sa lakoćom izneti i tu novu viziju “Beograda 2000”.
U javnosti je prethodno godinama već bila prava plima zahteva da se “Beograd sretne sa Savom” i da se “amfiteatar” oslobodi za stambene i rekreativne namene, umesto saobraćajnog i urbanističkog košmara sa kolosecima i vozovima.
Stanica radno nazvana “Prokop” postala je tako jedan od glavnih ciljeva pogleda u budućnost. Novi grad koji je trebalo da nikne na mestu stanice nazvan je – “Beograd na Savi“
Pored nje, drugi prioritet, a povezan sa “Prokopom” bio je “beogradski metro“: gradskim planerima postalo je jasno da će saobraćaj “ugušiti” grad, posebno centar, i da je rasterećenje jedino moguće ukoliko se najveći deo dnevnih putnika – zaposlenih koji idu i vraćaju se sa posla kroz centar – odvede pod zemlju, kao u svim velikim svetskim prestonicama.
Metro i “Prokop” su tražili i nove mostove, sposobne da iznesu veliki saobraćaj, umesto dotadašnjeg mosta “Bratstvo i jedinstvo” u Brankovoj ulici i starog Savskog mosta koji su izgradili Nemci u toku Drugog svetskog rata.
Za potrebe metroa predviđena je planom velika ranžirna stanica u Makiškom polju, tada daleko od Beograda. Taj metro “terminus” naslanjao se na veliku železničku ranžirnu stanicu koja je upravo bila izgrađena u Makišu, i trebalo je da bude njen pridruženi deo…
Nažalost, svega nepune dve godine kasnije, nekim čudnim spletom okolnosti i zakulisnih političkih igara, Branko Pešić će pre isteka mandata biti sklonjen sa pozicije gradonačelnika Beograda. Na njegovo mesto došao je daleko manje ambiciozniji kadar, a spektakularni plan “Beograd 2000” nečujno je, bez mnogo priče i skretanja pažnje, odložen u neku od fioka da tamo iščezne u zaboravu.
Ipak, malo je ko mogao tada da poveruje, posebno rezignirani Pešić, i njegovi najbliži saradnici sa kojima je maštao o blistavom Beogradu u 21. veku, da će plan ipak ugledati svetlost dana.
Iako započet u vreme kada je odavno već trebao da bude okončan, u 21. veku, ključne ideje plana “Beograd 2000”, one koje su ga činile velikom vizijom, pojavile su se u zahvatima izvedenim u poslednjih nekoliko godina u Beogradu, od 2014. godine.
Branko Pešić bi bio srećan.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
