Već dugo su đačke ekskurzije jedna od najvažnijih epizoda u odrastanju, posebno u srednjoškolskim danima. Sa druge strane, sve češće se čuju i roditeljska negodovanja oko troškova koje ovi jednodnevni ili višednevni izleti donose.
I, zaista, kad se pogleda koliko koštaju pojedine ekskurzije, pitamo se pa da li to može jeftinije i manje stresno po kućni budžet.
Pa, ako se osvrnemo u daleku prošlost, još pre vremena socijalizma kada je sve to bilo povoljno i dotirano iz nekih, danas bi rekli, nerealnih izvora, znači u epohu kada je vladao kapitalizam, u vreme davno iščezle Kraljevine Jugoslavije – izgleda da je itekako moglo.
Jer, u jednom trenutku, 1940. godine, smeštaj u prestonici, Beogradu, za đačke ekskurzije koštao je po danu svega kao dva primerka tadašnjih novina!
Otkako su škole počele da se posle Prvog svetskog rata intenzivno otvaraju po Srbiji, tako su iz unutrašnjosti svake godine kretale ekskurzije ka Beogradu. I odvajkada je bilo problema sa smeštajem, ne toliko da se pronađe za velike grupe koliko to što je i tada taj put bio finansijsko opterećenje za mnoge roditelje. Jer, bilo je tu bezbroj đaka iz ruralnih sredina, iz slabo razvijenih opština…
A tu je posebno svima nad glavom stajao još jedan momenat koji nam danas deluje strano, ali, recimo, pred Drugi svetski rat vrlo je važno bilo pronaći adekvatno prenoćište za učenice, jer žensku decu nije valjalo držati ne na istom spratu već ni u istoj zgradi sa dečacima. Posebno ako je u pitanju srednjoškolska ekskurzija.
Taj problem je uvideo Ferijalni savez Kraljevine pa je počeo da se zalaže da u svim većim mestima interesantnim za posetu većih grupa, pre svega đačkih, otvore stalna svratišta. Uspeli su u svojoj nameri u Splitu, Ljubljani, Bledu, Dubrovniku, Zagrebu, a 1940. godine i Beograd se našao na toj listi.
Ferijalci su otvorili dom namenjen svojim članovima i ekskurzijama u Francuskoj ulici, tada na broju 36, preko puta crkve Aleksandra Nevskog.
I čuveni tramvaj „dvojka“ je prolazio baš tuda pa su đaci lako mogli da stignu na mnogo strana i vide sve što ih zanima.
U prizemlju su smestili kancelarije a na spratovima spavaonice. Bilo je oko stotinu potpuno opremljenih postelja sa jastucima, čaršafima i ćebadima.
Postojala su odvojena odeljenja za učenike i učenice, tako da je i taj deo bio pokriven.
U tom prvom beogradskom đačkom hotelu prenoćište je koštalo samo pet dinara. Koliko je to bilo jeftino valja kazati da su dnevne novine koštale dva dinara! Ako bi se prebacilo u današnje cene za jednu noć bi deca plaćala samo 150 dinara!
Sada je jasno koliki je značaj bio tog smeštaja za decu, a pre svega njihove roditelje.
Koliko je ova formula bila uspešna pokazalo se već u septembru 1940. kada je samo za taj mesec bilo zabeleženo čak 1.548 noćenja.
Nažalost, nije potrajalo. Znamo šta se desilo već pola godine kasnije, u aprilu 1941. i šta se sve događalo u godinama strave pod okupacijom. Posle oslobođenja, nova država je ubrzano radila na tome da se đacima obezbede što bolji uslovi pa su tako i ekskurzije ubrzo postale neizostavni deo obrazovanja i odrastanja. Jeftine, priuštive i raznovrsne, bile su, kao što rekosmo, gotovo najomiljeniji deo školovanja. I to su i danas, uprkos tržišnim cenama i stresu koje kod roditelja izazivaju zbog toga…
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
