Rudnici sreza beogradskog

Možete li da verujete da se čak do 1954. godine eksploatisala ruda na Avali? Rudnici koje su započeli drevni kopači iz epohe antičkog Rima, radili su tako 2.000 godina.

Ali, Avala nije bila jedina iz čije utobe se još tada kopala ruda metala neophodnih za razvoj civilizacije. U antičkom periodu bilo je još rudnika u okolini Beograda, a o jednom na teritoriji Sopota svedoči i danas veštačko jezero sa vodopadom.

Međutim, epoha rudarenja u Beogradu još nije prošla.

Sa mnogih rakovičkih solitera, puteva i padina jasno se vidi Straževica. A ona nije samo poznati vojni objekat, već i rudnik, tačnije, kamenolom Kijevo.

Još početkom prošlog veka započelo je ručno iskopavanje kamena. Kao što se nekada Beograd gradio od kamena Tašmajdana, tako se između dva rata, ali i decenijama posle Drugog svetskog rata on gradio iz kijevskog kamenoloma.

Na primer, da biste podigli kuću, nekada niste imali mnogo izbora – temelj je morao biti od kamena, jer je beton bio čak i šezdesetih godina skupa i nedostupna varijanta za porodičnu gradnju.

Beton je, međutim, osvojio ne samo novobeogradske blokove i nova beogradska naselja kolektivne gradnje, već i privatne placeve, pa je danas nezamislivo da se kuća gradi bez betonskog temelja, stubova i betonske ploče.

U međuvremenu, kamenolom Kijevo je rastao u okviru planom odobrenog eksploatacionog polja – umesto ručnog iskopavanja počelo je da se radi i sa mehanizacijom.

Ali, kome treba toliko kamena? Podloge za puteve i pruge, na primer, zahtevaju mnogo kamene građe.

Ovaj kamenolom privatizovan je 2002. godine kada je promenjena i tehnologija rada ne bi li se smanjile buka i zagađenje prašinom. Kao finalni proizvod iz Rakovice izlazi ne samo kamen, već i tzv. agregati, tucanik i tampon.

Ipak, Kijevo nije jedini gradski rudnik. Na mapi Beograda, u okolini, moguće je videti još jednu sivu mapu koja na sebi ima simbol rudarskog čekića. To je “Jakovačka kumša” kod Jakova u Surčinu. Ovo je, takođe, otvoreni kop i reč je o rudniku novijeg datuma. Na njemu se od 2009. godine eksploatiše pesak.

Na ovom prostoru postoje rezerve od čak 18 miliona kubika peska, na površini od 320 hektara.

Pesak se, međutim, brzo “troši”. Kada se zalihe isprazne, Jakovačka kumša postaje turistički atraktivni prostor – tu je već sada formirano jezero, koje se samostalno puni iz autentičnog izvorišta izuzetno čiste vode.

Naravno, najmoćniji gradski rudnici nalaze se južnije, u Lazarevcu, gde se na brojnim površinskim kopovima eksploatiše lignit, koji pokreće turbine termoelektrana u Obrenovcu odakle se Beograd i Srbija podmiruju strujom.