Prvo kompjutersko ubrzanje saobraćaja u Beogradu predloženo je 1977.

Bili su to domaći stručnjaci iz Instituta „Mihajlo Pupin” koji su, suočeni sa zastrašujućim gužvama u špicu beogradskog saobraćaja, predložili postavljanje detektora, kompjutera i TV kamera za snimanje i regulisanje saobraćaja na raskrsnicama i mostovima.

U sklopu te ideje za kratko vreme su dali i najbolja rešenja za oko 400 raskrsnica u glavnom gradu.

Ali, iako obiluje modernim, nama danas svakodnevnim, terminima, ovaj potez stručnjaka nije došao ove ili neke od prethodnih godina. Već daleke 1977. godine!

Za dve godine, po svemu sudeći, saobraćaj u Beogradu biće na – dugme. regulisanje i kontrola saobraćaja automatizovaće se na više raskrsnica, u početku u užem centru grada, a kasnije i na svim važnijim saobraćajnicama, najavljivali su te godine iz “Pupina”.

Njihovo rešenje predviđalo je da će semafori u glavnim i sporednim ulicama raditi sinhronizovano – uz pomoć
kompjutera, što će znatno smanjiti čekanje pred raskrsnicama i saobraćajne udese.

Sličan automatizovani sistem upravljanja saobraćajem u to vreme uvelo je već više evropskih gradova. U Beču, Hamburgu, Amsterdamu, Berlinu i Trstu semafori na raskrsnicama i ulicama radili su nepogrešivo, po utvrđenom programu računara.

Sređivanje beogradskog saobraćaja pomoću najsavršenije tehnike, tadašnji gradski funkcioneri, predvođeni gradonačelnikom Živoradom Kovačevićem, poverili su pomenutoj grupi istaknutih stručnjaka iz Instituta “Mihajlo Pupin”.

Saobraćajni inženjeri Svetolik Jovanović, Radmila Rakić, Slobodan Guberinić i Tvrtko Gavranović, izneli su u javnost niz zanimljivih pojedinosti o budućem „kompjuterskom” saobraćaju.

Za početak, 60 raskrsnica je uključeno u automatski sistem. To su bile one u centru grada, gde je svakodnevno prolazilo najviše vozila. Na svakoj bi bili ugrađeni detektori u kolovozu koji bi neprekidnim impulsima davali precizne podatke o trenutnom stanju prolaza vozila. Te impulse primao bi računar i ako je neka raskrsnica preopterećena ili zagušena, u deliću sekunde pronalazio bi najbolje rešenje.

Računar se nalazio u Centru u beogradskoj saobraćajnoj policiji, a po projektu, imao je 20 programa za rešavanje komplikovanih situacija.

Naravno, razvojem ovog sistema i uključivanjem novih raskrsnica ti programi bi se menjali, dopunjavali proširivali.

Svake godine, oko 30 novih raskrsnica dobijalo bi automatizovano upravljanje, tako da bi do 1987. godine oko 400 raskrsnica bilo pod komandom kompjutera.

Vozače koji pokušavaju da nadmudre kompjuter, sprečiće TV kamere. Na 12 ili 14 najvećih raskrsnica biće visoko podignute “oči” saobraćajca koji će, takođe iz centra, na monitoru pratiti tok saobraćaja.

Кamerom se može pratiti trenutna situacija i ako je potrebno radio vezom obavestiće se patrola o nekim prekršajima – govorili su u Institutu.

Inače, TV kamere se pokreću oko ose, mogu da zumiranjem privuku
određeni automobil tako da se može pročitati i broj registracije.

Teže prekršaje kamera će snimiti i
obezbediti dokazni materijal. Uporedo sa širenjem mreže za automatsko upravljanje saobraćajem povećavao bi se i broj TV kamera.

Prednost sistema bila je i u mogućnosti davanja prvenstva kretanja specijalnim vozilima u određenim situacijama. Iz Centra bi mogli da se jednim “klikom” obezbede zeleni talasi za prolazak vatrogasnih vozila, hitne pomoći ili – kolone automobila za vreme državnih poseta.

Isto tako mogao je da se menja i sam režim saobraćaja.

Naime, kod posećenijih sportskih, takmičenja i drugih događaja, kao i u špicevima odlaska i dolaska sa posla, jednim potezom preopterećene ulice moći će da se pretvore u jednosmerne, a isto bi važilo i za mostove.

Iako je delovalo sasvim logično i kao sjajno rešenje, do uvođenja ovog sistema tada nije došlo.

Predračunska cena kompletnog uređaja automatske mreže iznosila je ukupno oko, za to vreme ogromnih 230 miliona dinara, i, nažalost, nije mogla da zaživi.

Moraće da prođe 40 godina da bi se sličan sistem uveo na beogradske ulice, naravno, prilagođen neverovatnom tehnološkom razvoju koji je čovečanstvo doživelo od vremena ideje “Pupinovaca”.