Svi putevi vode u Rim – a jedan je važan put vodio preko Beograda! Pre dolaska Rimljana na prostor Gornje Mezije tu nije bilo ni gradova ni drumova, odnosno, naši prostori nisu činili svet civilizacije kakav danas poznajemo, sa putem, raskrsnicom, centrom naselja, putokazima…
Putevi su dolaskom Rimljana morali da se grade i to ne iz plemenitih razloga uređenja životnog prostora, već zarad proširenja carstva i najvećeg pokretača – vojske. Organizovane legije trebalo je snabdevati, što je bez drumskog saobraćaja bilo nemoguće.
Današnji Beograd se jasno vidi na Pojtingerovoj tabli, putnoj karti Rimskog carstva. Kada je pogledate, sve vam je pomalo nejasno – kako je to Beograd pozicioniran na njoj, gde je Sava, a gde Dunav i zašto je raspored naselja nelogičan.
Naprotiv, bio je vrlo logičan, ali nije bio geografski.
Mapa je na neki način shematizovana, uprošćena, tako da je putnik nosi i lakše se snađe. Kad malo bolje pogledate shvatićete da velike vodene površine nisu reke, nego mora, a da su kontinenti izduženi kako bi se na njima predstavili svi putevi.
Kada se na to priviknete, otkrićete Beograd i Zemun, a ako prsom prođete na desno (dakle, ne baš kao na običnoj karti prema jugu), stižete i do Niša, koji je bio značajna raskrsnica.
Glavni put koji je prolazio kroz Beograd vodio je do Viminacijuma, a potom dolinom Velike Morave ka Nišu. Pored puta podizani su miljokazi, kameni znaci s miljotažom i nazivom imperatora koji je podigao put.
Mapa je izdužena u pravcu istok-zapad i zavijena u svitak. Svi putevi, glavni i sporedni, sva mesta, reke, regije i važni geografski reperi upisani su u Pojtingerovu tablu.
Čini se da ovo nije bila vojna mapa, već je služila za sve ono što dolazi posle vojske – putnike, trgovce, zanatlije. Tako je taj “turistički” aspekt naročito naglašen – označene su i banje, konačišta. Bilo je važno da između dve stanice putnika ne prođe više od dana puta.
I to je bila prava džepna karta: 34 centimetara širok svitak, ali 6,83 metara dug.
Jedinica mere za razdaljinu je rimska milja – oko 1.482 metara. Jedna milja je, zapravo 2.000 koraka.
Pa izračunajte na vašem mobilnom telefonu i pametnom satu koliko hiljada koraka pređete dnevno i lako ih pretvorite u rimske milje!
Ova je mapa veoma važna za svetsku baštinu, jer je to jedina preostala mapa rimskih puteva iz tog doba! Inače, autor ove mape je nepoznat. Zašto se onda zove Pojtingerova? Pa – po pronalazaču iz 15. veka. Ovaj antikvar sačuvao je mapu, a ona se čuva u Beču.
Još nešto je zanimljivo u vezi s ovom mapom. Kako je tako dobro očuvana? Pa – nije baš original, već kopija. Reč je o srednjevekovnoj kopiji koja je završila u rukama jednog knjižara, a koji ju je potom poklonio prijatelju Pojtingeru.
I tako je rimsko blago na neki način germanizovano. Čudni su putevi istorije, ali i oni na kraju dovedu do Rima… Preko Niša i Beograda.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
