Prva beogradska diskoteka – za decu

Krajem osamdesetih godina devojčice i dečaci iz Beograda, ali i njihovi gosti iz unutrašnjosti, zabavljali su se gotovo kao i odrasli.

Svakog vikenda u pratnji roditelja posećivali su “Mlekoteku”, a odatle su kasnije išli pravo na ručak, a onda na popodnevnu dremku.

Disko klub za najmlađe nalazio se u strogom centru prestonice, na samom ulazu u “Mažestik”, gde su zaposleni u saradnji sa Udruženjem džez muzičara otvorili sastajalište za mlađe od 10 godina.

Prvi put su tako deca dobila mesto gde su za svoju dušu mogli da đuskaju do mile volje.

U “Mlekoteci”, kako se zvao klub, se nije pušilo i nisu se služila alkoholna pića.

Klinci i klinceze su za osveženje dobijali po čašu mleka ili soka, a roditelji su umesto plaćanja ulaznice potpisivali pristupnicu i obavezivali se da će paziti na svoje naslednike.

Svake subote i nedelje od 10 do 14 časova roditelji su se organizovali, pa su naizmenično dovodili svoju, ali i komšijsku decu.

Disk džokej Čupko je tih meseci zabavljao klince, a jedini cilj organizatora bio je, kako je sa simpatijama pisala tadašnja štampa, “da se odgajaju zdravi mladi Beograđani, koji će zračiti pozitivnom energijom na roditelje, a zatim i na čitav Beograd“.

U početku je sve bilo eksperimentalnog karaktera, a decu su služili profesionalni ugostitelji, što je zahtevalo i njihov drugačiji pristup i puno strpljenja.

Na podijumu je za ta četiri sata u “Mlekoteci” uvek bilo živo i veselo.

Sa rukama uzdignutim visoko iznad glave, mališani su pevali u horu sa Čupkom i njihovim omiljenim TV spot ljubimcima. Najveći hitovi bili su “Pozdravite moga tatu”, “Vuk i ovca”, kao i neizbežni Branko Kockica. U pauzama su se častili sa 20 vrsta kolača i sokovima, a promovisale su se i knjige, ploče i monodrame za najmlađe.

– Niko u Beogradu, osim “Mažestika” nije prihvatio našu inicijativu. A, pošto su u centru grada ulepšane fasade, red je bio da se neiskorišćene prostorije učine prijatnijim – govorila je za Večernje novosti, Biljana Kašanin, organizator programa u “Mlekoteci”.

Pošto je klub za najmlađe uspešno radio i pokazao se kao pun pogodak u planu je bilo i otvaranje “Čajoteke” u matine vremenu, za one malo starije, od 15 do 20 godina.

Ipak, od svega nije bilo ništa: osamdesete su sa svom svojom naivnošću naglo okončane političkim burama od 1989. godine. A onda su došle i crne devedesete. “Mlekoteke” i “čajoteke” su postali splavovi, klubovi i turbo-folk. Za decu tu nije bilo mesta.