Kada danas čujete pesmu “Ljubi me brzo, žurim“,, a nemoguće je da je ne čujete jer se “vrti” neprestano na radiju, žurkama i u klubovima, shvatate koliko je bend KIM bio ispred svog vremena – čak četrdeset i šest godina!
Kire Mitrev, frontmen, ali i trombonista, aranžer, kompozitor, čovek koji je najzaslužniji za ovaj čudesan zvuk, napustio nas je pre nepunih pet meseci. Mada rođen u Bitolju, njegov život u velikoj je meri bio vezan za prestonicu, Beograd gde se obrazovao, stvarao, radio…
Obrazovanje je sticao i van granica naše zemlje, na najprestižnijim mestima za izučavanje moderne muzike, pa su i njegovi stvaralački dometi bili internacionalni.
Nakon diplome Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu (odsek za trombon) otišao je 1980. godine na specijalizaciju u legendarni Berkli u SAD, kao dobitnik stipendije Quincy Jones. U Beograd se iz Amerike vraća sa neverovatnom inspiracijom!
Ljubav prema trombonu i džezu i neverovatan senzibilitet doveli su do toga da u Beogradu nastane nesvakidašnja džez-rok grupa nazvana KIM.
Moderan pristup, improvizacija, smelost i vizija stvorili su zvuk koji je i danas neprevaziđen.
“Ja pokušavam da pravim stil u jugoslovenskoj muzici, ono što mi uopšte nemamo, jer je naša muzika tradicionalno dosta pod uticajem grčke i italijanske muzike. To je Mediteran, a mi imamo tako krasan i bogat folklor“, pričao je Kire u jednom intervjuu za nekadašnji famozni časopis Rock.
Ono što je bilo njegovo posebno umeće je uvođenje duvačkih instrumenata u bend i stvaranje razigranog zvuka koji je bio mešavina džez-roka, diska, popa… Bilo je to nešto vrlo kvalitetno, neočekivano za našu scenu, moderno i, nadasve, pevljivo.
Bend KIM je, inače, ime dobio po Kirovim inicijalima, i to veoma zasluženo. Možda nije bio idol u pravom smislu te reči, ali je voleo svoje JA. On je, ipak, okupljao brojne muzičare, džezere, od kojih su mnogi posle nastavljali svojim putem i instistirao je na tome da je saradnja muzičara veoma važna za uspešne projekte.
Osamdesetih grupa KIM izdala je tri plodonosna albuma: Ne zaista žurim” (1980), “Za Kim zvona zvone” (1981) i “Plaćena da voli” (1984). Nekim neobjašnjivim spletom okolnosti, sva tri albuma prolaze skoro pa nezapaženo kod domaće publike.
Tek će jedan remiks pesme “Ljubi me brzo, žurim” iz 2008. skrenuti pažnju na ovo “zakopano blago”. Ubrzo zatim će i PGP RTS ponovo objaviti izbor pesama KIM Benda na CD-u, a kad i na Youtube-u budu osvanuli svi albumi, postaće najširoj publici jasno šta je Kire Mitrev sa svojim muzičarima uspeo da napravi decenijama ranije.
Kire Mitrev bio je pravi Jugosloven, ne samo što je povezao sve pesmom, već je rođen u Makedoniji, školovao se i stvarao u Beogradu, a trombon diplomirao u klasi profesora Vinka Valenčića 1972. godine.
Pre odlaska na Berkli svirao je u Ansamblu Saše Subote i bio član i solista Big benda Radio-televizije Beograd pod upravom Vojislava Simića i Zvonimira Skerla.
Na neki način on je i u svojoj međunarodnoj karijeri bio ambasador naroda Jugoslavije, naše muzike i tradicije, a jedna od pesama benda KIM zove se “Jugoslavija“.
Oni koji su voleli pozorište, sa Kirom su mogli da se sretnu na Terazijama, gde je kao solista pružao nezaboravan ugođaj u mjuziklima. Na primer, “Cigani lete u nebo“.
Dok je osamdesetih briljirao u Jugoslaviji svoju karijeru krajem devedesetih i početkom 21. veka nastavlja u Evropi – kao gostujući član priključuje se “John West & Singers” Big Bandu iz Minhena, gde ima prilike da radi sa svetski poznatim imenima, poput Done Samer.
Poslednje decenije svoje karijere posvetio je obučavanju mladih generacija u školi “Jazz & Rock Schule” u Frajburgu, u Nemačkoj. Preminuo je u bolnici u Minhenu.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
