Svi znamo za Veliko ratno ostrvo, pa čak i za manje popularno Malo.
A tu su i ostala ostrva u Beogradu, i to u samom njegovom srcu, poput Ade Međice, a treba se prisetiti da je pre uređenja Ada Ciganlija, takođe, bila ostrvo.
Ipak, postoji još jedno ostrvce koje je pravi raj za odmor na reci, a nalazi se baš prekoputa obale Višnjice, uz samu Adu Huju. To je tzv. Paradajz ostrvo ili Višnjička ada.
Ovo malo ostrvce nije tako lako uočljivo kao gorespomenute ade i ostrva, ali se, ipak, nalazi na svega osam kilometara od centra.
Neobično ime Paradajz dobilo je ne po engleskoj reči paradise, što znači raj, već baš po paradajzu!
Na njemu se, naime, pojavio samominkli paradajz, pa je tako ostrvo dobilo svoj naziv po kome je prepoznatljivo.
Inače, reč je o prirodnom, ali relativno novom ostrvcetu, koje se kao dar prirode pojavilo osamdesetih godina, kada je Dunav počeo da nanosi zemlju koja je stvorila novu beogradsku adu, kako se nazivajuovakva rečna ostrva.
Umešao je tu prste i čovek, koji je “doprineo” stvaranju onim čime je raspolagao – šutom. Ipak, ovo je sada jedna prava prirodna oaza, budući da je šuma prekrila gotovo celu površinu ostrva, koja iznosi 2 hektara.
Kao i Ada Huja (koja je, takođe, ranije bila ostrvo), Paradajz ostrvo dugo je bilo zaboravljeno – rastinje je na njemu džigljalo, a ono njega, nažalost, skupljalo se smeće koje je voda nanosila.
Pre nekoliko godina ono je, konačno, uređeno i danas predstavlja pravi raj za građane Višnjice, Banje i Karaburme.
Tada je ostvrce dobilo i svoju trim stazu, mali drveni amfiteatar, terene, sojenice…
Sada je ovo mesto ne samo za odmor i rekreaciju, već i za ribolov, pa čak i za kupanje.
Treba spomenuti i ime čoveka koji je za uređenje ostvra bio najzaslužniji – to je Žikica Cvetković, koji je shvatio koliko smo zanemarili našu prirodu kada od smeća nije mogao čamcem da zaplovi dunavskim rukavcem kod Ade Huje.
Iskoristio je priliku i konkurisao na jednom opštinskom projektu za uređenje životne sredine, dobio sredstva, i sa svojim Udruženjem “Eko pokret štediša” krenuo da radi.
Ostrvo je tada najpre bilo oslobođeno smeća koje je stalo u čak 8.000 džakova!
Ovaj deo grada, inače, pre razvoja industrije početkom 1950-tih bio je mnogo čistiji. I Ada Huja bila je ostrvo, a na njemu plaže.
Tu se negde nalazi i izvorište sumporne vode, pa nije čudno što je naselje kraj Višnjice prozvano Višnjička banja.
Nažalost, sa razvojem Beograda u toku śezdesetih na ovom potezu je formirana gradska deponija koja je izuzetno naružila i zagadila ovaj kraj. Zatvorena je 1974. godine i prebačena dalje, u Vinču.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
