Odlazak u nepoznato autobusom iznenađenja

Pre tačno 62 godine, 5. marta 1960. beogradskim ulicama krenuo je prvi “autobus iznenađenja“.

Te subote uveče 68 Beograđana krenulo je u njima potpuno nepoznatom pravcu. Ali, umesto u opasnu avanturu, autobus ih je odveo – na večeru i zabavu.

U duhu te epohe, kada se posle teskoba Drugog svetskog rata nanovo otkrivala jednostavna radost življenja, zainteresovani nisu ni pitali gde idu. Bilo je važno da negde krenu i dobro se provedu…

“Karta” za ukrcavanje im je važila do nedelje ujutru. Taman da stignu na jutarnji prevoz i odvezu se svojim kućama na počinak.

Ovu novinu uveli su preduzeće “Vojvodina turist” i dnevni list “Večernje novosti”, a putovalo se u dva FAP autobusa zvanih “Drumska raketa”.

To su bila najmodernija vozila, sa po 35 mesta, sa pokretnim i savršeno udobnim sedištima, komforni, kakvih je na našem tržištu bilo jako malo. U cenu karte od 1.555 dinara bio je uključen prevoz, smeštaj i hrana.

Do tada je autobus iznenađenja već bio uveden u Novom Sadu. Interesovanje Novosađana je bilo veliko i mesto se rezervisalo uvek po nekoliko nedelja unapred.

Zbog ogromnog interesovanja beogradski autobus je vrlo brzo dobio i termin četvrtkom, a uspeh ove izletničko-zabavne “ekspedicije” premašio je sva očekivanja. Karte su poručivali pojedinci, grupe, kolektivi, ustanove…

Vožnja u nezivesnost zaintrigirala je mnoge, pa je uskoro Vojvodina turist slala svoje autobuse i u Bačku Topolu, Suboticu, a naručioci autobusa bili su i pripadnici tadašnje vojske JNA.

Niko od putnika nije znao kuda će ga autobus odvesti. Ta neizvesnost je za većinu, ustvari, bila najprivlačnija.

Želili su Beograđani da neko drugi misli umesto njih, da im organizuje zabavu, a da oni samo uživaju. Njihovo je bilo samo da se zavale u udobno sedište, slušaju muziku sa radija i dosetke veselih putnika. Svi su bili u stavu iščekivanja na koju destinaciju će tog dana stići.

Maršrutu i program znao je samo direktor “Vojvodina turista”. Pričalo se da ni svojim najbližim prijateljima nije otkrivao gde će putnici krenuti te nedelje.

Jedne subote, čim su autobusi stiglu u Bačku Topolu, vođa puta je doveo putnike u mlin gde ih je sačekao konobar u mlinarskom odelu i odmah ponudio domaćom kajsijevačom. Zabava je krenula…

Domaćini u svim mestima su davali sve od sebe da se dopadnu izletnicima i njihov boravak učine što prijatnijim. Tako je, tvrdili su izletnici, bilo na svakoj vožnji iznenađenja.

Iako su privlačile dosta “avanturista”, vožnje iznenađenja iz nekog nepoznatog razloga nisu previše potrajale. Već par godina kasnije, ova neobična praksa je prestala da postoji, i od svega su samo ostala sećanja na jedan neobičan zahvat. Epoha šezdesetih je krenula da donosi i druge stvari, a masovni turizam će se ubrzo fokusirati na putovanja na more, gde su svi želeli da idu.

Za kratke ture po Srbiji interesovanje je tada opalo, i povratiće se punim intenzitetom tek u 21. veku, kada pritisnuti pandemijom, domaći turisti 2020. godine budu ponovo otkrili svoje neposredno okruženje i sve lepote Srbije. A stara ideja o “autobusima iznenađenja” i pravoj turističkoj avanturi – mogla bi tako ponovo da bude zanimljiva.