Bilo je prohladno jutro krajem oktobra prošle godine kada se sa uzletišta Ravan, u blizini Čačka, u nebo strelovito vinula omanja letelica nazvana „Osa“. Njen let je od toga trenutka bio praćen na monitorima hiljadama kilometara daleko, u nemačkom gradu Hamburgu.
Parametre leta koji je započinjao nad čačanskom kotlinom, ispod obližnjih vrhova Ovčara i Kablara zaogrnutih maglom, pomno su pratili inženjeri vodećeg globalnog proizvođača aviona i vojne tehnologije „Airbus Industries“.
A komande „Ose“ je, stojeći na ivici travnate piste, u rukama držao Lazar Paunović, student beogradskog Mašinskog fakulteta, pored koga su stajale njegove kolege sa studija, okupljene u projekat „Beoavia“.
Lazar je komandovao vertikalnim poletanjem letelice napravljene na fakultetu, a zatim sa nekoliko veštih poteza pokazao kakve su letne osobine ovog bespilotnog vazduhoplova, popularnog „drona“. U pitanju je bio nastup na prestižnom takmičenju „New Flying Competition 2020“ gde su sa sličnim projektima inovacija u avio industriji nastupali univerzitetski timovi iz Nemačke, Finske, Kine i Meksika.
U Hamburgu su „Erbasovi“ konstruktori ostali impresionirani ponašanjem i mogućnostima „Ose“, i to toliko da je „Beoavia“ dobila bronzanu medalju za svoj rezultat. I to u kakvoj konkurenciji, sa fakultetima najvećih industrijskih i inovacionih svetskih sila.
U isto vreme kada je tim „Beoavie“ demonstrirao kapacitete svog izuma, u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu jedan mladi naučnik, Nikola Krstić, predstavio je inovaciju na kojoj je radio kao deo tima okupljenog u startapu „Anora“. Ono što je Nikola tog dana na Zvezdari izneo pred prisutnu publiku bilo je rešenje za olakšavanje života jednoj veoma ugroženoj grupi – pametna rukavica za slabovide i slepe osobe.
Rukavica funkcioniše po principu navođenja. Nazvan „Anora“, ovaj uređaj je opremljen senzorima koji registruju prepreke u okolini. Vibrira jače ili slabije u zavisnosti od toga koliko se korisnik nalazi blizu neke prepreke. Značajna funkcija rukavice jeste i – da prepoznaje novčanice.
Novac se prepoznaje tako što kamera na rukavici snimi novčanicu i na osnovu nekoliko kodova saopšti preko zvučnika o kojoj se novčanici radi. Osim novčanica, ova pametna rukavica prepoznaje i osnovne boje, ali i lekove. Uređaj je mali, gotovo neprimetan, i nalazi se na specijalnoj dizajniranoj rukavici koju nosi korisnik.
Rukavica još ima i panik dugme za slanje lokacije izabranim osobama, izgovara tačno vreme i datum, a služi i kao telefon za obavljanje poziva. Jedna od značajnih funkcionalnosti je i to što, uz pomoć veštačke inteligencije, na osnovu trenutnog izraza lica, rukavica tumači emocije i procenjuje njihov intenzitet.
Pitanje svih pitanja je kako da Nikolu i momke sa Mašinca, za koje se bori čitav svet, zadržimo u Srbiji. Odgovor na to pitanje možda se nalazi u vesti koju je prošle nedelje saopštio Telekom Srbija, da će u našoj zemlji, ove godine, prvi put biti osnovan fond rizičnog kapitala, takozvani “venture” fond, koji će pomoći našim mladim inovatorima i preduzetnicima da dobiju početna sredstva za započinjanje biznisa.
Takvi fondovi već decenijama postoje u svetu i Evropi i upravo su oni krivci što je veliki broj mlade i pametne dece napustio Srbiju, jer ovde nije bilo sluha da se podrže njihove inovativne ideje koje, pošto nisu testirane na tržištu, sa sobom nose rizike za investitore.
Najava osnivanja takvog fonda od strane Telekoma Srbija predstavlja sjajnu vest koja bi Nikolu Kristića, ali i mnoge druge momke i devojke mogla da zadrži u Srbiji i ohrabri ih da ovde razvijaju svoje inovacije i izvoze ih u čitav svet.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
