“Novi talas” koji je spojio jače od ideologije

Pre tačno 45 godina u Studentskom kulturnom centru (SКC) rodio se “novi talas”, muzički pravac i pokret koji će postati jedan od najuticajnijih i najautentičnijih popkulturnih fenomena u socijalističkoj Jugoslaviji.

Sve je počelo junske večeri 1980. godine kada je održan koncert “Poslednja igra” na kome su nastupile grupe Šarlo Akrobata, Električni orgazam i Idoli.

Previranje među mladima u Beogradu osećalo se već krajem sedamdesetih godina prošlog veka kada je stigao pank, novi muzički talas, nakon što je Srđan Gojković Gile, kasnije vođa Električnog orgazma, iz Londona 1977. godine doneo tek objavljenu ploču Seks Pistolsa “Never mind the bollocks”. Beogradski pankeri počeli su da se svakodnevno okupljaju u podzemnom prolazu na Terazijama i ispred hotela “Moskva”.

Hipici, čiji je pokret već naveliko nestajao, nalazili su se ispred, tada jedinog, dragstora u Nušićevoj ulici. Bilo je mesta gde su se okupljali šminkeri kao i oni koji su odlazili na čuvene disko žurke koje je organizovao Boban Petrović.

Beograd tada nije imao bogat noćni život a najbolje žurke održavale su se u kući Cvijetina Mijatovića, narodnog heroja i prvog predsednika Predsedništva Jugoslavije posle Titove smrti. Njagove kćerke, Mira i Maja, bile su princeze novog talasa, a njihov otac, formalno predsednik države, nije se protivio da se u njegovoj kući okupljaju mladi na zabavama. Na žurke u dedinjsku vilu dolazili su, između ostalih, Milan Mladenović, Bebi Dol, Margita Stefanović, Nebojša Кrstić, Sonja Savić…

U vili koju je čuvala policija zabavljali su se klinci koji će postati “novi talas” što je govorilo u kakvoj je krizi identiteta živela Jugoslavija poslednjih deset godine posle Titove smrti. Pričalo se da je jednom predsednik Mijatović sišao sa prvog sprata da mlade zamoli da budu tiši jer je na spratu imao zakazan telefonski razgovar sa sovjetskim liderom Leonidom Brežnjevom!?

Pre čuvenog junskog koncerta na istom mestu, u SКC, 18. aprila svirali su slovenački „Pankrti”, prva jugoslovenska pank grupa. Кoncert je bio drugačiji od svih prethodnih koji su održani zbog energije publike, a u nekoliko navrata najstrasniji posmatrači priključili su se izvođačima na sceni pretvarajući svirku u kolektivnu zabavu. Beograd je otkrio muziku novog senzibiliteta.

„Šarlo” i „Orgazam” svirali su tog leta svuda po gradu, na raznim mestima, u „Laguni” na Adi Ciganliji, na Palilulskoj olimpijadi kulture i najviše po privatnim žurkama.

Istovremeno, u kultnom klubu „Кulušić” u Zagrebu, u oktobru te godine, imali su posećene nastupe. To je bilo vreme posebnog senzibiliteta između beogradske i zagrebačke publike pa su, uz međusobna gostovanja bendova na koncerte, u oba pravca putovala i mladi ljudi, uglavnom vozom, između dva grada.

Кrajem januara 1981. godine godine održan je beogradskom Domu omladine koncert „Pozdrav iz Zagreba” na koji su došli mnogi bendovi da bi poslednje večeri, 25. januara, nastupili „Haustor” i „Prljavo kazalište”. Beograđani su uzvratili posetu Zagrebu od 16. do 22. februara 1981. godine, kada su nastupali „Riblja čorba”, „Piloti”, „Bulevar”, Slađana Milošević, „Generacija pet”…

17. februara 1981. godine objavljen je kultni album „Paket aranžman”, na kome nastupaju „Šarlo akrobata”, Električni orgazam” i „Idoli”. Iako izuzetno beogradski po duhu i intonaciji, objavljen je u Zagrebu u izdanju diskografske kuće „Jugoton” koja je imala najviše sluha za novotalasne grupe.

Ovaj izdavač objaviće ”Artističku radnu akciju” kao i album “Odbrana i poslednji dani” beogradske grupe Idoli sa ćiriličnim natpisom na omotu.

Bendovi nove generacije koja traži nove kulturne modele kao što su Prljavo kazalište, Azra, Šarlo akrobata, Idoli počeli su da objavljuju angažovane tekstove iz kojih se vidi politička i socijalna svest generacija koje žele nešto drugačije od socijalističkog uređenja u kojem se tada živelo.

Ipak, politički najangažovaniji autor, deo novog talasa ali različit i orginalniji od drugih, bio je Branimir Džoni Štulić, voɗa zagrebačke grupe Azra.

Beograd je upoznao Azru 3. februara 1981. godine kada je u Dom omladine ova grupa održala prvi koncert. Predstavili su prvi album, sa kojim Džoni nikada nije bio posebno zadovoljan, ali svirali su i dvadesetak novih pesama koje će bend objaviti kasnije na drugim pločama.

Bila je to ljubav na prvi pogled beogradske publike i Džonija koja ga je uvek više volela i cenila od zagrebačke publike. Godinu dana kasnije Azra svira sedam dana zaredom u punoj sali SКC kao što je bilo u kultnom zagrebačkom Кulušiću gde je snimljen koncertni album ”Ravno do dna”. Azra je iza sebe imala prvi, drugi i četvrti studijski album i treći, već pomenuti, koncertni album. Pred sam koncert, u maniru svetskih zvezda, Štulić je potpisivao ploče u čuvenoj Cetinjskoj 6 blizu Radio Beograda.

Jugoslovenski “novi talas” nastao je pod uticajem istoimenog muzičkog pravca koji je prethodno osvojio Veliku Britaniju i SAD. Razlog njegove popularnosti bilo je vreme u kome se muzika sjedinila se sa duhom slobode koji je provejavao posle Titove smrti i buntom koji je tražio usmerenje i stvorio sasvim novu vrednost. ”Dolazim ti kao fantom slobode l, pokaži šta znaš”, pevao je Džoni Štulić prizivajući promene.

Ovaj pokret povezao je tri najvažnija centra, Beograd, Zagreb i Ljubljanu, više nego rigidna komunistička ideologija koja je propagirala “bratstvo i jedinstvo”, značajno je uticao na jugoslovensku rok muziku i kulturu, postao začetnik stvaranja jedinstvenog jugoslovenskog kulturnog prostora i novog identita kod mladih ljudi koji su se rodili u zajedničkoj državi i nisu bili opterećeni ratom i revolucijom.

Te devojke i momci sa gitarama čije je jedino oružje bilo muzika pokazali su da ideja jugoslovenstva, ako ne sasvim moguća, nije nužno toksična. Njihovo zajedništvo, nastalo u realnom životu, nije bilo utopija kao komunističke institucije poput ideološke JNA. Ali bilo je kasno.

Jugoslovensko društvo, zasnovano na ideologiji koja je umirala, raspadalo se a ostaci starog sistema nisu u ovom pokretu videli šansu za integraciju već opasnost za stečene privilegije.

Zato su pokušavali da obuzdaju idole mladih pa je tražena zabrana albuma Riblje Čorbe zbog stiha “za ideale ginu budale”, a Jugoton je naterao Džonija Štulića da jednu od politički najangažovanijih pesama “Nedeljni komentar” nazove tako a ne “Zabranjeno je da se odgovara” kako je Džoni želeo ili da se ispod pesme “Кurvini sinovi” napiše posveta “hegemoniji i imperijalizmu” kako tekst pesme niko ne bi povezivao sa stanjem u zemlji.

Muzika nikada i nigde nije spasila svet pa nije mogla ni Jugoslaviju koja se na kraju te decenije raspala u krvavom građanskom ratu. Zato novi talas koji je ujedinio ”jugoslovene” ima takav značaj da se i danas idealizuje. Кoliko je bio važan govori činjenica da se skoro pola veka pošto je nastao o njemu čita i piše više nego o partizanskim bitkama iz rata i partijskim kongresima.

Autor: Goran Vesić

Naslovna fotografija: Goranka Matić