Kada je krajem šezdesetih napravljen auto-put kroz Beograd, sa čuvenom “Gazelom” i fascinatnim čvorom “Mostar“, to je bila saobraćajnica potpuno izdvojena od gradskog tkiva – spuštena ispod nivoa stambenih blokova, kojoj je moguće prići samo komplikovanim petljama i eventualno preći preko nje nekim od mostova.
I to je sve oduvek poznato kao auto-put: strana kroz Novi Beograd se naziva auto-put za Šid, odnosno, ranije se zvala za Zagreb, a na strani starog grada, za Niš.
Na novobeogradskoj strani gotovo da ničega nije bilo oko auto-puta kada je bio sagrađen – pošto ste prošli “Geneks” mogli ste videti “televizorke”, potom moderne zgrade Bloka 23, a onda bi se pod vama ukazao Sava centar, u daljini zgrada “CK” i panorama Beograda.
Put kroz stari deo grada praktično je presekao Dušanovac, pa se moglo videti više pasarela, pijaca, stare kuće i zgrade, a onda i novogradnja na Konjarniku i Medakoviću.
Dakle, auto-put je bio samo jedna prolazna, otvorena linija, koja nikad nije stajala. Sve dok “Gazela” nije postala preuska da primi toliko vozila, a umesto republičke, auto-put postao i glavna gradska saobraćajnica za pravac istok-zapad.
Vremenom je na Novom Beogradu počela i gradnja bliže auto-putu, a uz njega su sagrađene i paralelne servisne saobraćajnice između dve nove kružne petlje.
Zašto je ova transformacija toliko važna?
Izgradnjom aktuelne obilaznice oko Beograda, auto-put kroz grad postaje pravi gradski bulevar i to takav da će verovatno imati i žute trake za javni prevoz.
Ali neobičnu činjenicu da još odavno taj budući bulevar ima i ime, zasenjuje još neverovatnija istina – da auto-put kroz Beograd nosi čak tri imena!
Sigurno biste se zbunili kada bi vas, negde kod Arene, neko pitao gde se nalazi Bulevar Arsenija Čarnojevića. Deluje poznato, ali mnogi se u trenutku ne bi setili da je to, zapravo, auto-put!
Tek pokoja adresa vodi se da pripada Bulevaru Arsenija Čarnojevića, pa su i takva pitanja retka.
Između Mostara i Autokomande auto-put zove se Bulevar Franše D’Eperea. Ime mnogo poznatije. Ali, kada se kaže “Franš” misli se na deo Autokomande kod Veterinarskog fakulteta, gde se nalazi i istoimeni restoran. Malo ko će reći “Vozim se Bulevarom Franše D’Eperea”, jer – to je auto-put.
I konačno, deo auto-puta ka Nišu, od Autokomande do Vojislava Ilića nazvan je Stefana Prvovenčanog.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…