Kada u centru Batajnice skrenete desno, uputićete se ka Novim i Starim Banovcima, naseljima koja pripadaju Staroj Pazovi. Ali, nastavite li pravo, uz desnu obalu Dunava, stižete do Belegiša.
Dobro, reći ćete, kakve to veze ima s Beogradom?
Pa evo ovako: nakon što smo pogledali fotografije i lokacije na kojima smo bili, zapitali smo se jesmo li zaista u Pazovi ili na Paliluli! Čovek neke stvari teži da definiše, ali priroda granice ne poznaje.
Granica dve opštine postavljena je ovde sredinom reke – preko Dunava se nalazi naselje Besni Fok koje je deo Palilule, tačnije Dunavskog venca i povezano je s Padinskom Skelom. Sve bi, međutim, bilo lako da je Dunav ovde “uhvatljiv”, da se lepo, kao s mosta, vidi leva i desna obala i da stvari budu jasne.
Obala Belegiša, gde se nalazi prelepa močvara i peščana plaža pod bregom ispresecana je sporednim tokovima reke, adama i peščanim sprudovima, pa je sa zemlje teško i zamisliti gde se nalazi glavni tok reke.
Kada smo pogledali u mapu, shvatili smo da je Dunav toliko menjao tok da smo uveliko zagazili u njegovo staro korito, a da je granica ostala tamo gde je bila i pre – na sredini reke.
Tlo kojim smo gazili zapravo je teritorijalno podeljeno. Ali, ono što je danas na suvom, sutra će biti pod vodom. Sprudovi menjaju oblik i položaj, no, ipak, tendencija toka je takva da će deo Palilule zasigurno ostati dugo na belegiškoj strani! Pogledali smo i detaljno, u pitanju su dve velike parcele 723 (Kovilovo) i 1475 (Besni Fok) i na ovoj palilulskoj strani izgrađene su čak i neke kućice.
Ovo je, inače, jedna od najlepših dunavskih plaža i obala. Ako je smatramo delom beogradskom, što de jure i jeste, onda je to ujedno i jedna od najlepših prestoničkih plaža.
I blizu je gradu, idealno mesto za izlet i uživanje u prirodi. Malo smo se pomučili da pronađemo put od centra sela do plaže, jer je čitav prostor ispresecan raznim privremenim kolskim putevima i barama.
Uživali smo u pogledu na skriveni ptičiji svet, oprobali se u pravom safariju i zagledali se u moćan Dunav na peščanoj plaži kao da smo negde na moru.
Prekoputa nas nalazio se ogroman sprud na kome su mladići šutirali loptu. Ali, do tamo bez čamca nismo mogli da stignemo. Kome pripada ovaj sprud, ni sami nismo mogli da odgonetnemo. Da li su oni u Beogradu, a mi u Pazovi – to nismo mogli da razjasnimo bez preciznih GPS podataka.
Belegiš je poznat ne samo kao vikend naselje i mirno sremsko mesto, već i kao važan partizanski centar tokom Drugog svetskog rata.
Škola u ovom mestu nosi ime Vere Miščević iz Belegiša koja je stradala 1944. godine kod Obrenovca u borbi protiv Nemaca.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
