Sarajevska je ulica “čudesa” – još uvek u njoj ima starih zanatskih radnji (obućarska, kožarska, radnja za popravku vaga…). Prašnjava je ali krupnim koracima teži da postane moderna.
Pre Drugog svetskog rata je važila za kraj kojim je opasno šetati jer je u njoj bilo dosta mangupa i kafanskih tuča.
Jedna od najozloglašenijih kafana u Beogradu svih vremena je bila “Veliki Mostar” po kojoj je, verovatno, kraj iza Sarajevske kasnije i dobio ime, mada neki tvrde da je naziv vezan za Mokroluški potok koji je tuda tekao i često rušio most koji je bio spona sa Senjakom.
Cela Sarajevska je u prošlosti bila poznata kao jedinstveni zanatski kvart (pored sada preostalih u njoj su bili krojači, tašneri, sajdžije, jorgandžije, vunovlačari, limari, bravari i sarači).
Kada se prođu poslednji brojevi zgrada nailazi se na park koji spaja Sarajevsku i Savsku ulicu do Mostarske petlje. Njegov naziv je manje poznat, možda upravo zato što je više puta menjan.
Na Gugl mapi piše da se zove Gazela, u medijima je, kada je obnovljen, predstavljen kao Tri ključa. Ali, znate li kako se zvao u prošlosti?
Kako navodi pisac Dušan Anđelković, krajem 19. i početkom 20. veka na kraju ulice Miloša Velikog je bila kafana koja se zvala “Kod pocepanih gaća“. Gostionica se nalazila odmah iza placa gde je kasnije bila zgrada Saveznog SUP-a.
Kada se kraljica Draga Obrenović provozala tuda kočijom i videla natpis na bircuzu, užasnula se i unezverila.
Smatrajući da sramoti prestonicu, založila se da se ime kafane odmah promeni. Našao se kompromis (i silom i milom), te je kafana preimenovana u “Tri ključa”, moguće i na predlog same kraljice.
Naime, u blizini je bila bakalnica na kojoj su prvobitno bila naslikana “tri ključa i ozgo kruna“. Kruna se vremenom izgubila i isprala a tri ključa su ostala.
Ima indicija da se kafana pre infamozne upotrebe pocepanih gaća zvala “Kod tri zlatna ključa” te je po izričitom zahtevu kraljice samo iskorišćen oblik starog naziva.
U blizini je bila i vojna pekara te su u tu kafanu svraćali vojnici koji su čekali na utovar hleba u kamione grejući ruke na mangalu (turska reč koja označava sud sa raspaljenim ugljem, žeravicom, obično od bakra). Ujedno bi i pijuckali i pevali “Oj Moravo” a kada bi pijuckanje prešlo u pripitost repertoar bi klizio i u sledeće stihove:
“Nema ništa lepše, od vruće pogače, mlade snaše, rakije mlade, i puške preklapače“
Na jednom od unutrašnjih zidova kafane visila je parola ispisana velikim slovima: “VERESIJA OD SUTRA“.
Inače, nepunih sto metara niže, prema Bari Veneciji, na uglu Drinske i Sarajevske, nalazila se kafana “Lepi izgled“. U nju su najčešće dolazili vinogradari iz obližnjih krajeva a svake večeri ju je posećivao Dragiša Lapčević, osnivač i predsednik Socijaldemokratske partije.
U nekim navodima se pronalazi da je jedan deo stanovništva ovaj park i kraj grada zvao Lepi izgled, što nije nemoguće jer u Beogradu mnoge odrednice nisu po ulicama ili oblastima, već po kafanama.
Književnik Milan Đ. Milićević je, u godini kada su kralj Aleksandar i kraljica Draga Obrenović mučki ubijeni, o “Tri ključa” napisao da su i park i čitav kraj i pored konkretnih napora za sređivanja grada “bili poznati po širokoj lepezi živopisnih stanovnika koji su u Beograd dolazili sa velikim očekivanjima“.
Oni koji nisu uspeli da se popnu više na društvenoj lestvici ostajali su na toj periferiji gde su se “mešale udžerice sa ćeramidom i modernije zgrade” (i dan danas se “lome koplja” između modernog i starinskog).
Kafanu “Tri ključa” i ceo kvart kome je pripadala raznele su bombe u dva navrata: u julu 1914. i 6. aprila 1941. godine. Kao što će pod bombama stradati i zgrada Saveznog SUP-a na istom mestu 1999. godine.
Posle Drugog svetskog rata počela je izgradnja Mostarske petlje. U problematičnom kraju je posle 1945. bila malo bolja situacija.
Bilo je, doduše, i dalje mangupluka i mangupa, “pala bi po koja čvrga klincima”, kako svedoče oni koji su tada bili mladi. Drugi, pak, svedoče da su odrastali “tamo gde je bilo važno kakav si čovek, a ne koliko novca imaš“.
Kada je, nakon sedam godina izgradnje, Mostarska petlja konačno završena 1974. godine, neminovno je nestala kafana “Veliki Mostar”.
Promeni identiteta tog dela grada itekako je doprineo i novi most Gazela, koji su 4. decembra 1970. godine otvorili Josip Broz Tito i Branko Pešić. Iako okružen zonom najintenzivnijeg saobraćaja, park je od sedamdesetih godina prošlog veka ipak – opstao. Tada su ga stanovnici zvali po imenu novog mosta,”Gazela”.
Na lokaciji nekadašnje kafane “Tri ključa” nikao je 2019. godine hiper-moderni neboder Skyline AFI Tower, prvi od tri predviđenih na ovom mestu.
Pre nekoliko nedelja park je konačno renoviran i postao je velika zelena oaza sa novim košarkaškim terenom, stazom za bicikliste, igralištima za decu, kutkom za šahiste i posebno ograđenim prostorom za kućne ljubimce. U okviru radova uređen je i do tada potpuno devastirani kameni kružni plato iz 1980. godine.
Ključevi, pocepane gaće, Gazela ili Skajlajn, kakvo mu god ime bilo kroz vekove – važno je da ovaj komad beogradske istorije ponovo ima svoj život.
Autorka: Ana Atanasković, spisateljica
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
