NAJNOVIJE
Top

Čim se sa vrha Kosmaja spustite strmim šumskim stazama, nailazite na pravo srednjevekovno izgubljeno blago – stare zidine manastira Kastaljan i upaljene sveće na mestu gde se nekada uzdizala crkva.

Na prelepom mestu, skriven od glavnih puteva, Kastaljan poznaju uglavnom samo meštani, koji ne dozvoljavaju da svetinja ode u zaborav, ali i oni koji se s namerom i znanjem o ovom mestu upute na njega ne bi li ga i sami istažili.

Sve izgleda kao lavirint starih zidina, a kroz vegetaciju koja je progutala celu građevinu jasno se uočavaju veliki ostaci zidova, vrata, prozora i prostorija

To je jednom bio itekako veliki i značajan kompleks za beogradsku istoriju. Ne treba mnogo mašte da se dočara živost koja je jednom vladala na ovom mestu, u poslednjem srećnom dobu Srbije pred propašću u viševekovnoj okupaciji.

Nastao je krajem 13. veka, najverovatnije za vreme vladavine kralja Dragutina. Manastir su činili crkva, veliki konak, trpezarija i groblje.

Pretpostavlja se da je zdanje obnovio despot Stefan Lazarević, prezidavši crkvu, konak i trpezariju. Dokaz tome su ostaci dekoracije karakteristični za moravsku arhitekturu.

Inače, despot Stefan Lazaević bio je vezan za Beograd, koji mu se nedavno odužio i spomenikom, ali i za planinu Kosmaj.

Manastir je bio posvećen svetom Đorđu, a ostalo je u starim spisima zabeleženo da je sredinom 16. veka imao bratstvo od čak 10 monaha.

Tada se selo u kome se nalazio zvalo Gornja Trnava ili Trgovčević, a danas je to deo Nemenikuća.

Manastir je tokom otomanske okupacije najpre opusteo, a potom je i razoren u 17. veku, nakon “Velike seobe Srba”.

Inače, crkva je bila sazdana od kamena, ali je potom bila i omalterisana.

Uprkos tome što kompleks naizgled deluje kao da su od njega ostale samo gole zidine, stručnjaci su uspeli da otkriju i fragmente fresaka, odnosno njihovih ukrasa, ornamenata i pokojeg ćiriličnog slova.

Na prostoru ispred crkve otkrivena su i tri groba monaha, ali ne i zabeleške o njihovim imenima. Ispod temelja konaka nađeni su i stariji grobovi…

Inače, Kastaljan nije zasigurno bio ovako pusto i skriveno mesto u srednjem veku – deo konaka bio je rezervirsan i za prolaznike koji u manastir nisu svraćali. To su bili razni putnici i karavani koji su se pred Kastaljanom zaustavljali.

Međutim, i pre srpskog manastira ovde je postojalo nešto – još su stari Rimljani baš to mesto odabrali za vojni logor, kako bi štitili kosmajske rudnike.

Kada prilazite ovom mestu morate ipak imati na umu da ulazite u svetinju, odnosno, da to nisu samo puste zidine koje je progutalo bilje.

Naime, pre dve decenije je na Đurđevdan održana prva služba nakon tri veka. Postavljen je i iguman, ali za eventualnu obnovu morao bi da se ipak sačeka završetak kompletnih arheoloških istraživanja.

U nekim drugim zemljama od ostataka drevnih manastira i utvrđenja napravljene su svojevrsne turističke atrakcije. I u Srbiji je to poslednjih godina postala sve češća praksa, mada su usamljenost i izolovanost Kastaljana na Kosmaju upravo ono što mu daje punu draž i čini ga pravim biserom, izgubljenim u vremenu, šumi i proteklim vekovima tišine.