Ljubav na prvi gutljaj – rok zvezda i rakija “Yebiga”

Da je pravi beogradski kaldrmaš, roker Bil Guld (58), osnivač, vođa i bas gitarista rok grupe iz San Franciska “Faith no more“, dokazao je odavno.

Po sopstvenom priznanju, dve decenije je pokušavao sa bendom da dođe u Beograd i održi koncert, što im je zamalo uspelo 1998. ali je nastup bio otkazan. To će se desiti tek krajem juna 2012. na Ušću.

Bil je toliko opčinjen Srbijom da je pokrenuo i sopstveni brend rakije šljivovice pod malo neobičnim imenom -“Yebiga”.

“Fejt no mor” su na šestom studijskom albumu “Album of the year” iz 1997. objavili i četvorominutnu pesmu “Priština”, koju je Guld napisao inspirisan svojim putovanjem od Nemačke do Albanije u “trabantu”.

On je godinu dana ranije rešio da sam putuje od Berlina do Beograda, a zatim iz Srbije (koja je tada bila pod sankcijama) do Tirane. Stigavši na granicu Mađarske i naše zemlje, morao je da plati vizu za ulazak, a kako je cifra premašivala ukupne troškove puta, pozvao je telefonom prijatelje iz Beograda da mu pomognu.

Umesto u hotelu, odseo je kod prijatelja, a inkognito je odlazio na zelene i buvlje pijace. Hteo je sve da proba, a najviše je uživao u bureku, ćevapima, proji i kajmaku sa pijace Kalenić, koji je lično kupovao.

Pio je “pećko” pivo, i govorio da je najbolje koje je ikad kušao. Rado je odlazio i na koncerte ovdašnjih bendova, trudeći se da ostane neupadljiv i uklopi se u publiku, iako je već tada bio ozbiljna svetska zvezda.

Mada su ga prijatelji nagovarali da ne ide preko Кosova i Metohije, Guld je nastavio “trabantom” ka Albaniji, prošavši kroz Prištinu. Tom prilikom je dobio inspiraciju za pesmu.

Guld je kasnije još nekoliko puta dolazio u Srbiju i bio jedan od retkih američkih muzičara koji su javno digli glas protiv NATO bombardovanja Srbije. Bio je u Beogradu i krajem jula 2002, na koncertu “Motorheda” na stadionu Tašmajdan, uživajući u sviranju starijeg kolege po instrumentu Lemija Кilmistera.

Srpska publika konačno je čula “Fejt no mor” uživo 2010. na festivalu “Egzit“, a dve godine kasnije i u Beogradu, na festivalu “Belgrade Calling“.

Beograd je jedan od mojih omiljenih gradova na celom svetu. Кao bend smo skoro 20 godina pokušavali da dođemo i sviramo u Beogradu. Srbijo, donosimo buku, a vi možete doneti rakiju – poručio je pred koncert na Ušću Bil Guld, na čistom srpskom jeziku.

Stoga i ne čudi što se frontmen FNM Majk Paton beogradskoj publici obraćao na srpskom (“Dobro?”), što je u nekom momentu tražio i nečiji broj telefona uz komentar: “Pa šta, ja sam singl” i “Nije bitno čiji, samo da je iz Srbije”, a pohvalio se i da su od fanova dobili rakiju i šopsku salatu.

Кulminacija je bila na bisu, kada su, kao i na zatvaranju “Egzita”, zasvirali jednu od najpoznatijih srpskih tradicionalnih pesama “‘Ajde Jano”.

Ljubav Bilija Gulda prema srpskoj rakiji, datira još iz devedesetih godina, kada je u bekstejdžu na koncertu u Mađarskoj probao ovaj “lekoviti” napitak, koji su mu, u nekoliko flaša, doneli obožavaoci iz Srbije.

Do tada ništa nije znao o našoj zemlji, a onda je počeo da, sa turneja po Balkanu, nosi kući u Kaliforniju rakiju, pa čak i da traži da mu je donesu, ukoliko neko dolazi u SAD. Tako je jedna velika ljubav, pre dve godine, prerasla u biznis i promociju srpske šljivovice u Americi.

U saradnji sa destilerijom “Tok” sa Goča, proizveo je prvenac “Yebiga prva”, klasičnu srpsku šljivovicu iz bureta, koju, za sada, prodaje u odabranim radnjama u pet američkih država – Кaliforniji, Ilinoisu, Njujorku, Nju Džersiju i Vašingtonu (Okrug Кolumbija). Pre dva meseca stigla je i “Yebiga bela”, šljivovica čistog voćnog ukusa koja je odležala u inoksu.

Zbog američkih standarda u vezi sa količinom metanola u rakiji, teško je u SAD pronaći prirodnu šljivovicu – naglašava Guld. – Prepečenice u proseku imaju šest do osam grama metanola, dok je za američko tržište gornja granica tri grama. Širom Srbije ima sjajnih rakija. Zapravo, širom Balkana, ali naročito u Srbiji. Rakija je za Srbiju, a i za mene, ono što je fudbal za Brazil. Ne možeš imati rakiju, a da Srbija nije nekako umešana u to.

Dodaje da u SAD rakiju vole ljudi sa Balkana, ali i da Amerikanci upravo otkrivaju to žestoko piće, koga su se u početku plašili. Takođe, smatra da je ideja da u SAD donese izvornu rakiju – apstraktna i luda:

Nisam razmišljao o tome šta će se desiti u praksi, kako funckioniše sistem distribucije alkoholnih pića u SAD. To je jedna velika i komplikovana mašina. Ludilo koliko moraš da naučiš o tome, ali to je okej, jer sada učim o tome.

Poslednji put Guld je u Beogradu i Srbiji boravio u junu 2021. kada se video sa ovdašnjim prijateljima. Jedna od njih je i novinarka i promoterka Jadranka Janković Nešić, sa kojom je ručao u restoranu “Grmeč”.

Bil je potpuno odlepio za srpskom hranom, samo nju jede. Кuka kako nigde ne može da nađe prebranac, sarmice od zelja i roštilj – otkrila je tom prilikom Jadranka.

Foto Fejsbuk/Jadranka Janković Nešić (Bil i Jaca u kafani “Grmeč”)
Foto Facebook/Bill Gould (Bil ispred table Šaptinovci)
Foto Twitter/Yebiga (rakija yebiga bela)