Kako vole da kažu vozači GSP, definitivno najteža gradska autobuska linija za vožnju je 26.
Ali, “paklu” na konačnoj stanici dvadesetšestice, okretnici u Braće Jerković, nije kraj. Tu neki putnici zatim presedaju dalje, na liniju 26L koja je, definitivno, najegzotičnija minibus linija u gradu.
Dobrodošli u naselje Vojvoda Vlahović, urbanu džunglu izniklu na njivama i livadama, gde se među zgradama protežu asfaltirani puteljci, a njima vozi i linija 26L. O uvođenju klasičnog autobusa ovde nema ni govora.
26L je relativno nova linija u gradu, ali život bez nje danas bi bio nezamisliv u ovom kraju. Jer, iako okretnica autobusa 26 nije toliko daleko, put je strm, uzan i komplikovan, a i naselje se širilo, pa i trasa linije produžavala.
Međutim, dok je ovo, brojnim Beograđanima potpuno nepoznato, naselje postajalo svojevrsni džin na obodu grada, glavni puteljak na njegovom prilazu ostao je – isti.
Muka je bila kada krene jača kiša, pa se on poplavi. Tada nije bilo ni minibusa ni ulaska u naselje bez gumenih čizama. Da je neko, kojim slučajem, prespavao dve decenije, ne bi mu bilo jasno kako je toliko naselje moglo da iznikne na delu gde je bio beogradski “kraj sveta“.
I sada deluje neverovatno da jedan putić od Ulice Braće Jerković vodi u tako veliko naselje, koji ima čitavu mrežu ulica, pa čak i kružni tok.
Kad krenete na gore, oko vas će biti uobičajena slika spontano nastalog stambenog tkiva prožetog krivudavim, nepravilnim i često slepim uličicama.
Ovo naselje je nastalo 1999. u haosu koji je vladao u to vreme, i razvijalo se u narednoj deceniji spontano, da ne kažemo divlje, bez ikakvog plana.
Minibus će se jedva provući između ograda, kuća i zgrada, a svaki kvadratni metar placa ovde je dobro iskorišćen.
Međutim, pravo iznenađenje čeka vas na vrhu brda. Odjednom ulazite u čitav blok novih višespratnica, koje su poređane na padini. Reč je o pravim, velikim zgradama, a tom nizu ne znate gde je početak, a gde je kraj.
Minibus kreće da obilazi ulice na vrhu, pomalo u cik-cak. Vozač majstorski okreće volan, a vi, ako ne poznajete ovaj kraj, u tom vertigu više nećete znati gde se nalazite.
Gužva nije samo na parcelama, već i na ulicama – sve je “stisnuto“, prolazi su uski, putevi čudni, a automobili su parkirani na sve strane.
Možda nekome ovo naselje deluje nestvarno, ali nekome je, pak, bilo spas da reši svoje stambeno pitanje. Ipak, većina zgrada u ovom delu su lepe, poređane po nekom redosledu i odaju znatno bolji utisak od ulaznog dela naselja iz prethodnih dekada.
Nadamo se da će i ovde jednoga dana, koliko je to moguće s obzirom na nasleđene probleme, i sve ulice biti uređene, deca imati adekvatan prostor za igru, a stariji neki svoj kutak za uživanje – klupicu i parkić.
Do tada, linija 26L još dugo će se, poput neke zamišljene “zmijice”, vrteti ovim strmim, prebukiranim ulicama.
Fotografije: Mateja Beljan
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
