Košmar zbog ignorisanja jedne odluke u kome je povređeno čak 200 ljudi

Blaga košava i ledom-staklom prekrivene ulice napravili su apsolutni haos na beogradskim ulicama krajem decembra 1962. godine.

Za samo tri dana čak 200 ljudi povređeno je u glavnom gradu, a košava koja je duvala brzinom od svega sedam metara u sekundi, izazvala je neočekivano ozbiljne neprilike.

Snežni pokrivač bio je na ulicama prestonice debljine 18 centimetara, a temperatura se iz minuta u minut drastično spuštala ispod nule. Iako su meteorolozi za taj decembarski dan prognozirali kišu, slab vetar i blagi porast temperature, desilo se nešto potpuno suprotno. Košava je duvala od 11 do čak 20 časova uveče.

Oko 17 sati 18. decembra na prestonicu se sručila kiša i za svega nekoliko minuta beogradske ulice bile su okovane ledom.

Saobraćaj je gotovo potpuno onemogućen, a autobusi i automobili su proklizavali na sve strane. Kako su mediji pisali, tri dana Beograđani su padali po ledu na trotoarima, da bi gradske službe intervenisale tek četvrtog dana (!!) kada je konačno bačena so.

U Štabu za uklanjanje snega je proglašeno vanredno stanje. Dvadesetak mašina posipalo je so i pesak po beogradskom kolovoz i za nekoliko časova bilo je bačeno 270 tona peska i 15.470 kilograma soli na dužini od 230 kilometara.

Ljudi su bukvalno mileli po ulicama i saobraćajnim prelazima.

Iz Hidrometeorološkog zavoda su objašnjavali da dok su na površini vladali sneg i niske temperature, dotle je na visini dolazilo do prodora toplog vazduha koji je prouzrokovao kišu.

Te kišne kapi su se, pošto su dospele na tlo, ledile i stvarale haos.

Iako je u tada važećoj gradskoj odluci o uklanjanju snega tačno stajalo ko je za šta zadužen, kada je problem nastao svi su se sklanjali i odbijali obaveze, ali i odgovornost.

Gradsko saobraćajno preduzeće je trebalo da sklanja sneg i led na svojim linijama. Međutim, na terenu je bilo sasvim drugačije. Ogromne ledene džombe onemogućavale su vozilima da se približe stajalištima.

Gradsko zelenilo je moralo da sklanja sneg sa trotoara, staza i parkovskih skverova. Ni oni odluku nisu ispoštovali.

Sekretarijat za unutrašnje poslove grada morao je da pojedine ulice proglasi jednosmernim, da u nekima potpuno zabrani saobraćaj ili parkiranje. Ni to nije učinjeno na vreme. Svoje obaveze zaboravile su i privredne organizacije, ali i građani.

Svaki propis predviđao je i određene kazne, ali se ni one u ovom slučaju nisu primenjivale.

Gradska komunalna inspekcija imala je u to vreme samo četiri inspektora na 10 opština. Preko zime bili su ojačani sa još 13 službenika, ali u tom decembarskom haosu ni to nije pomoglo. Sa ispisivanjem kazni krenulo se tek posle četiri dana zimskog ludila u prestonici.

Haos je vladao na svim glavnim gradskim ulicama, ali i na prilaznim saobraćajnicama. Na putu Beograd – Zrenjanin kombi se isprečio posred kolovoza i potpuno zaustavio saobraćaj, dok je kod Poljoprivrednog kombinata “Beograd” razbacivana šljaka da umanji teret poledice.

Na Pančevačkom mostu sudarili su se autobus i kamion, povređenih nije bilo, ali su kolone ljudi špartale u pravcu centra grada. Teško je tih dana stizalo mleko do beogradskih dućana, a vozači su se snalazili na razne načine. Šljaku su imali u kamionima, pa gde prokliza razbacivali su i nastavljali dalje.

I iz gradskog SUP-a medije su obaveštavali da su vozači izuzetno oprezni i da nije bilo nijedne veće nesreće u prestonici. Manjih čukanja je doduše bilo, ali zbog njih se nije izlazilo na teren.

Rekord povređenih na Traumatološkoj klinici zabeležen je 18. decembra kada je 80 ljudi primljeno, a 11 zadržano u bolničkim krevetima.

Trolejbuske linije su nekako radile, osim one od Kalemegdana do Banjice, koja je bila skraćena do bolnice “Dragiša Mišović”, dok autobusi nisu mogli na Severni bulevar, Karaburmu, Neimar, Dorćol, Bežaniju, Surčin, Novi Beograd, Dobanovce…

Tramvaji su, međutim, osvetlali obraz. Jedini su radili bez skraćenja i prekida, ali su bili nemoćni da nadoknade slabost svojih moćnijih kolega.

Mnogo više problema bilo je na međugradskim linijama. Kašnjenja su bila najmanje po sat vremena, a neki polasci nisu ni krenuli ka Boru, Negotinu, Crkvenici, Belanovici. Rani jutarnji polasci ka Somboru, Banjaluci, Senti, Smederevo, Osijek takođe su ostali u prestonici.

Jedino je železnički saobraćaj funkcionisao, doduše sa zakašnjenjima, dok sa novotvorenog surčinskog aerodroma nije poleteo nijedan avion.

Opšti utisak je bio da su zaduženja bila propisana gradskim odlukama, ali se, nažalost, niko nije na to osvrtao. Da jeste, sneg bi na vreme bio očišćen, a poledice ne bi ni bilo.