“Kooperativa” je digla život u gradu iz pepela

Posle Velikog rata, od 1919. godine, vratili su se u naš grad Dvor, Vlada, činovnici, vojska i stanovništvo za koje je trebalo dosta hrane i robe čega nije bilo dovoljno. Rat i surova okupacija uništili su vlasnike malih radnji koji su ostali bez robe ali i kapitala da napune ponovo svoje radnje.

Okupator je u povlačenju pred srpskom vojskom opljačkao i odneo sve što se moglo poneti iz radnji, kao i privatnih kuća, pa je u Beogradu u prvoj godini posle rata nedostajalo svega. Najteže je bilo bakalnicima (tada su se zvali bakali), vlasnicima malih radnji koji nisu imali veliki kapital, i zavisili su od robnih i novčanih kredita, kao i prodate robe. Novu robu nisu imali sa čim da plate, a veliki dobavljači imali su – prazne magacine.

Nova država, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, bila je siromašna i neorganizovana da ovim ljudima isplati bilo kakvu odštetu ili da im pomogne povoljnim kreditima da otpočnu posao pa su bili prepušteni sami sebi.

Zato su beogradske novine bile pune tekstova o propadanju malih radnji koje su bile vlasništvo demobilisanih vojnika i oficira.

Heroji koji su prošli Albaniju, Krf i Solunski front i srušili veliko carstvo, gledali su kako im se radnje, od kojih trebali da žive i izdržavaju porodice, prodaju “na doboš”. Tako se grad dodatno proleterizovao, nastajala su sirotinjska naselja jer oni koji su izgubili posao nisu mogli da plaćaju kirije pa nije bilo iznenađenje što je na prvim lokalnim izborima u Beogradu, 1920. godine, pobedila Komunistička partija koja je doduše vodila grad samo jedan dan.

Rešenje je ponudio predsednik Udruženja bakala Vlada Milenković koji je predložio da se osnuje ”Kooperativa”, zadruga sitnih bakala za nabavku kolonijalne robe u inostranstvu i njenu prodaju svojim članovima.

Kooperativa, trgovina na veliko kolonijalnim proizvodima, kao zadruga osnovana je 1921. godine.

Na početku se udružilo devedeset radnji od kojih je svaka uložila 100 dinara kapitala. Kooperativa je mogla da koristi strane kredite kod banaka kao i veleprodajnih kuća u Evropi.

”Posle neuspelog pokušaja Svetozara Markovića iz 1873. godine sa osnivanjem zadružne detaljne bakalnice, ovo je bio prvi slučaj osnivanja trgovačke radnje na zadružnoj osnovi. A ostao je i poslednji, jer se potom nije javila nijedna trgovačka robna zadruga. I ova je prestala da bitiše kad je skupljen dovoljan kapital za stvaranje akcionarskog društva, 1927. godine pod firmom Kooperativa a.d.”, pisao je Milivoje M. Kostić u knjizi ”Beograd u usponu” koju je izdao Istorijski arhiv Beograda.

Vlada Milenković je rođen 1876. godine u Velikom selu kraj Požarevca ali kako se njegov otac godinu dana kasnije preselio za Beograd tu je završio dva razreda gimnazije. Bio je u razredu sa diplomatom i pesnikom Milanom Rakićem, generalom Vojislavom Nikolajevićem i političarem, ministrom, književnikom i upravnikom Narodnog pozorišta Milanom Grolom.

Postao je šegrt 1888. godine u bakalskoj (nekada duvandžijskoj) radnji Dimitrija Jovanovića koja se zvala ”Kod šaha persiskog”. Na ulasku u radnju stajala je velika slika persijskog šaha sa nargilama na velikoj tabli. Vlada je počeo da vodi radnju za gazdu od 1894. godine da bi je preuzeo 1906. godine pošto se Dimitrije povukao i prodao mu posao.

Nastavio da radi pod novim imenom ”Kod šaha” uz istu sliku koja je ostala od prethodnog gazde. Persijski šah Musafer-ed-din 23. septembra 1900. godine, na povratku iz zapadne Evrope, prispeo je lađom u naš grad i zadržao se jedan dan kao gost srpskog dvora. Beogradske novine su zabeležile da je šah svratio do Milenkovićeve radnje da vidi svoju sliku na radnji koja nosi njegovo ime što je dodatno doprinelo popularnosti dućana.

Po objavi rata Turskoj 1912. godine Vlada je otišao u vojsku i nije se vratio sve do 1919. godine. Za to vreme radnju, koja je bila oštećena, vodila je njegova supruga Tinka kako bi prehranila dva sina i kćerku.

Kooperativa je bila veoma uspešan projekat koji je vodio Vlada Milenković zajedno sa svojim ortakom Vladom Mišićem. Mišić se rodio 1883. godine u Vranju gde je završio osnovnu školu i izučio zanat. U Beograd je došao je 1905. godine da bi u kući mehandžije Tripka Jovanovića, ”Kod Šar planije” u Savamaloj broj 50, otvorio bakalnicu koju je vodio sve do Balkanskih ratova.

Iz Velikog rata vratio se sa ranom u činu potpukovnika. Po povratku iz rata radnju u Savamaloj ostavio je bratu Andri a on je otvorio novu bakalnicu na Terazijama. Učlanio se u ”Kooperativu” u kojoj se veoma brzo istakao pa se uortačio sa Milenkovićem što je bio jedan od najuspešnijih trgovačkih ortakluka u predratnom Beogradu.

Milenković je bio posvećen Kooperativi, nabavljao je potrebnu robu i rukovodio njenim poslovima. Bio je veoma uporan i uspeo je da uspostavi dobre kontake sa mnogim evropskim fabrikama i velikim stranim kolonijalnim preduzećima. Obilazio je male bakalnice koje su radile sa Kooperativom, pomagao im u poslu i učvršćivao veze sa njima. Važio je za druželjubivog pa su se za njegovim stolom u kafani Kolarac okupljali pripadnici svih društvenih slojeva.

Mišić i Milenković su u Dečanskoj na broju 5 otvorili 1925. godine trgovinu kolonijalne robe na veliko ”Kod Kooperative” (”angro trgovinu” kako se to tada zvalo).

Njihova firma radila je sa najvećim brojem beogradskih sitnih bakala, sa njih oko 600 od 900 bakalskih radnji koliko ih je bilo u našem gradu. Oni su mogli ”Kod Kooperative” da nabave jeftinu a dobru robu koja je dovožena u radnju mušterije gde su je preuzimali, po čemu je ova kompanija bila prva.

Pravilo je bilo da mušterija isplati sve dugove pre preuzimanja nove robe ali bilo je i izuzetaka za stare i dobre mušterije koje su plaćale od stare robe samo ono što su prodali (prepazarili). Već 1931. godine akcionarsko društvo ”Kooperativa”, bivša zadruga, bila je likvidirano a Vlada Milenković i Vlada Mišić, kao vlasnici skoro svih akcija, preuzeli su sva dugovanja i potraživanja i pripojili je svojoj kompaniji ”Kod Koopetarive”.

Tako je nastala prva beogradska domaća trgovina na veliko čija je uspešna saga trajala sve do aprilskog rata 1941. godine i okupacije zemlje. Mišić i Milenković posedovali su zajedno kuću u Dečanskoj 5. Mišić je imao i kuću u Poenkarevoj ulici a zajedno sa bratom Aleksandrom plac sa sedam zgrada za izdavanje u Sarajevskoj 74 (sada je 58). Vlada Marinković je posedovao plac sa zgradama u Knez Miletinoj 43, kuću u Drinčićevoj 40 kao i zgrade u sadašnjem Bulevaru Despota Stefana broj 59 kao i u Dobračinoj 57.

Posle oslobođenja i dolaska komunista na vlast njima je skoro sva imovina oduzeta nacionalizovana. Ovim činom završena je, na silu,uspešna priča dvojice beogradskih trgovaca koji su sve što su imali stekli vrednim radom, koji su u poslovanju bili ispred svog vremena i postali deo plejade uspešnih poslovnih ljudi između dva svetska rata koji su dali veliki doprinos rastu i razvoju Beograda. Kako to biva u našem društvu svakih par decenija sve počinje iz početka.

Autor: Goran Vesić