Kockanje u Beogradu: od evropskog “velemajstora” do “Džokej kluba”

Svaki velegrad ima svoje podzemlje i što je grad veći to je i podzemlje razgranatije i poznatije. Tako je i naš glavni grad odvajkada imao svoje.

Ono što ga je karakterisalo u epohi između Prvog i Drugog svetskog rata, bila je kocka kao najstarija ljudska slabost (porok).

Usponu kockanja u to vreme pogodovale su veoma male i blage kazne iako se u toj aktivnosti gotovo uvek vrteo veliki novac.

Najveći domaći kockar te epohe bio je izvesni Pavlović, koji je važio za pravog virtouza u ovoj nečasnoj delatnosti. Ostavljao je utisak ozbiljnog čoveka u četrdesetim godinama koji je veliku pažnju posvećivao odevanju i svom dostojanstvenom držanju.

Mada se nikada nije tako predstavljao, ljudi su mislili da je on rentijer sa velikim prihodima, pa je mogao sebi da priušti i po neku partiju pokera.

Niko od njegovih saigrača nije sumnjao da se iza fasade dobro situiranog rentijera krio naš najveći profesionalni kockar svih vremena.

Taj kockar „evropskog nivoa“ nije žalio vremena ni truda da do savršenstva uvežba neki trik koji bi sam izmislio.

Njegov način rada bio je takav da bi za uvežbanje novih trikova uvek odsedao u hotelu Srpski kralj, koji se nalazio preko puta Kalemegdana, na mestu gde je nekada bio restoran „Park“. To je bilo najuglednije mesto u gradu gde je on po dolasku trenirao narednih šest meseci, dok ne bi sve usavršio kako mu se u poslovanju ne bi dogodila nijedna greška.

Tek kada bi sve uvežbao odlazio je najpre u Vrnjačku Banju gde je sa Beograđanima koji su tamo imali otmene vile do duboko u noć igrao partije pokera. Ali nije dugo ostajao u srpskoj banji. Pavlović je radio na širokoj relaciji po mondenskim banjama i letovalištima Evrope: Bled-Baden Baden-Monte Karlo-Nica-Kan-Bijaric-Ostende…. Nigde nije provodio više od tri dana i to je bio sastavni deo njegovog stila.

Na taj način kockarska sreća bogatog i uglednog Jugoslovena detektivima nije padala u oči. Tako se nikada nije iskompromitovao niti našao na crnoj listi profesionalnih kockara.

Zanimljivo je da je bio Beograđanin, ali da nikada nije igrao u svom gradu. Beogradska policija je pre rata zahtevala od svih hotelskih portira da je redovno obaveštavaju o svim čudnijim interesantnijim gostima, pa je na taj način u prestonici između dva rata uhvaćeno nekoliko čuvenih evropskih džeparoša, hohštaplera i provalnika.

U jednom od tih pretresa u koferu gospodina Pavlovića pronađena je čitava gomila neraspakovanih špilova karata. Tada se policija zainteresovala za čuvenog rentijera i otkrila njegovu pravu aktivnost. Međutim, dokaza nije bilo, jer se on nikada nije kockao u Beogradu, već samo u Vrnjačkoj Banji.

Prema pisanju medija, tajne kockarnice između dva rata radile su u elitnom „Džokej klubu“, ali i manje posećenom „Auto klubu“ koji se nalazio u današnjem „Klubu književnika“. O tome da se ovde kockalo znali su i beogradski vrapci, samo ne i policija. Možda zato što je u „Džokej klub“ često navraćao i princ Pavle i mnogi tadašnji ministri.

Na listi kockarnica, navodno tajnih, bio je i klub u današnjem Domu vojske, a postojale su i u hotelima „Palas“ i „Rojal“, ali i u „Kasini“. Što se tiče špil-mahera oni su, pak, opsedali gotovo svaku treću kafanu, naravno u „Toplici“ (Vltava), „Grmeču“ i „Šumatovcu“.

Tajna kockarnica nalazila se u to vreme i u prostorijama hotela „Srpska kruna“ na Kalemegdanu, u zgradi sadašnje Narodne biblioteke. Ovde je svako jutro dolazio zloglasni Manojlo Lazarević, dugogodišnji upravnik grada Beograda i glavni „informator“ kralja Aleksandra.

I dok je on tako u prednjoj sali srkao svoju prvu jutarnju kafu u zadnjem delu naveliko se igrao „šmen de fer“ i „barbut“. Lazarević je to naravno sve znao, ali upravnik hotela Đorđe Popara je bio njegov lični prijatelj, pa su zatvarali oba oka i on i njegovi agenti.

Bilo je u to vreme i kockarnica u privatnim stanovima, a njihove gazde su živele samo od „piksli“. Jedna od najvećih nalazila se u Svetosavskoj ulici u stanu trgovca Todorovića. Tu se igralo u velike sume i u svim prostorijama luksuzno nameštenog apartmana sastajali su se najveći kockari, a čak je jedne noći kada je bila velika navala kockara i kupatilo pretvoreno u „špil-cimer“.