Kako se Beograd oprostio od nemog filma

Od prve filmske projekcije 6. juna 1896. godine na improvizovanom platnu zida gositonice „Zlatni krst“ na Terazijama, samo šest meseci nakon svetske premijere u Parizu, Beograđani su bili fascinirani ovim pronalaskom braće Limije, a pokretne slike i nakon više od jednog veka ostale su jedna od najdražih zabava.

Do 1914. godine „filmske predstave sa pokretnim živim slikama u prirodnoj veličini pri električnom osvetljenju“, oglašavali su u beogradskoj dnevnoj štampi isprva kao „Kinematograf“, “bioskop” ili kao “najnovija svetska atrakcija bioskop-pozorište”.

Za cenu ulaznice od jednog dinara predstava je mogla da se pogleda u iznajmljenim salama restorana beogradskih hotela i restorana – u bioskop-pozorištu kod „Takova“, zatim u „Ben-Akibi“ u hotelu „Bulevar“, „Semperhausu” u hotelu „Imperijal“, bioskop-pozorištu kod „Kolarca“ i „Pariza“.

Kratki crnobeli filmovi, koji su više podsećali na skečeve, projektovani su na platno koje je nekada bilo postavljeno tako da može da se gleda sa obe strane, a da bi to bilo moguće pred samo prikazivanje – polivano je vodom!

Svaki film imao je svog sinhronizatora koji je publici naglas čitao titlove, a muzička pratnja filma, u cilju dramaturgije, svirana je uživo na klaviru.

Od početka druge decenije 20. veka, naročito nakon 1924. godine, broj bioskopa naglo počinje da raste, tako da u Beogradu svoje predstave daju „Korzo“, „Pariz“ (kasnije „Novaković“), „Odeon“, „Kasina“, „Kolarac“, „Opera“, „Koloseum“, „Luksor“, „Uranija“, „Sloga“, „Slavija“, „Narkipo“ (kasnije Metropol) i „Balkan“, a od tridesetih i bioskop „Nikolić“, „Siti“, „Union Palas“, „Avala“, „Vračar“, „Slavija“ i „Triglav“.

Bioskopi su se utrkivali da prikažu najnovije istorijske, kaubojske, avanturističke i ljubavne filmove koji su dolazili iz Amerike, ali i iz Francuske, Rusije, Nemačke, u kojima su igrale velike svetske zvezde. U trci sa konkurencijom trudili su se da na različite načine privuku gledaoce.

Tako je bioskop „Kolarac“ dao u novinama oglas “Tražite svuda čuvenu NESTLE čokoladu, jer u njoj možete naći besplatne ulaznice za bioskop „Kolarac”.

Međutim, prava trka počela je 20. decembra 1929. godine, kada je u sali bioskopa „Koloseum“ konačno mogao da se čuje prvi ton-film u Beogradu, čiji je zvuk smimljen na filmskoj traci, ili kako se tada zvalo “pantljici”. Bio je to „Dama sa trotoara“ (Lady of the Pavements), u režiji Dejvida Grifita, u kojo je glavnu ulogu igrala Lupe Velez. Samo mesec dana kasnije nakon Njujorka i Londona, Beograđani su bili u prilici da vide i film „Rio Rita“, koji je delimično bio snimljen novim senzacionalnim postupkom u Tehnik-koloru ili jednostavno – u boji!

Zvezde nemog filma poput “Šarla Šaplina”, zatim Florens Lorens, Lilijen Giš, Lon Čejnija, Baster Kitona, Rudolfa Valentina, nezaboravne Grete Garbo i Ite Rine, polako su počele da zamenjuju neke nove “zvučne” zvezde poput Gari Kupera, Džoane Kraford, Barbare Stenvik, Marlen Ditrih i mnogih drugih.

Kako je ton film počeo vrtoglavo da osvaja beogradske bioskope, na Terazijama je ostao jedan jedini koji je prkosio ovoj novotariji i nastavio tradiciju sa prikazivanjem isključivo nemih filmova. Bio je to bioskop „Metropol“ ili kako se do 1928. godine zvao „Narkipo“ – „Narodno kino pozorište“.

Sve do februara 1932. godine tu su se prikazivali isključivo nemi filmovi. Jednostavno, mnogi Beograđani su, uprkos tehničkom napretku, i dalje voleli da u tišini zamračene sale u mašti dočaravaju ili popunjavaju scene na platnu.

„Metropol“ je radio vrlo doboro i imao je mnogobrojnu publiku, često mnogobrojniju i od ijednog drugog beogradskog “zvučnog” bioskopa. I sam vlasnik možda nikada ne bi ni pomislio da uvodi ton aparaturu, da nije nastupila jedna viša sila – nestalo je nemih filmova.

Jednostavno, prestalo se sa izrađivanjem nemih filmova i ovaj simpatični bioskop našao se pred opasnošću da jednog dana ostane bez repertoara.

Da se to ne bi desilo, odlučio je da napusti tradiciju i uvede ton film.

Poslednja projekcija “nemog” bioskopa bila je 18. februara 1932. godine. Davana je projekcija vestern filma „Nepobedivi kauboj“ u kome je glavnu ulogu igrao oskarovac Vоlas Biri.

Tako je Beograd ostao bez poslednjeg „nemog“ bioskopa, a sve brojnija publika polako se ne samo navikavala već i strasno zavolela zvučne, a ubrzo i filmove u boji. Nemi film je ostao – “epizoda” iz prošlosti.