Izgradnja asfaltnih autoputeva oko Beograda 1937. godine: “Neće više biti blata!”

Pažljivim čitaocima novina, pre 85 godina, pažnju je mogao da privuče interesantan, ali skoro pa i pomalo utopijski, tekst u listu Politika 16. avgusta 1937. godine.

U nadnaslovu je pisalo „Asfalt zamenjuje blato“, naslov je bio „Automobili će voziti kroz Šumadiju brzinom od 120 kilometara“, a u podnaslovu je istaknuto „Dovršavaju se mnogi novi putevi u okolini Beograda“.

– Stare, uske i džombaste puteve počeli su da zamenjuju novi, moderni i asfaltirani drumovi. Istina, ova smena ide vrlo sporo, iako je interes zemlje, a naročito njenog ugleda, da se bar glavne saobraćajne linije što pre urade. Ko zna da li bi se izgradnji puta Subotica – Novi Sad – Beograd – Mladenovac – Niš pristupilo i sada da naša država nije primila jednu obavezu – piše u uvodnom delu teksta mada se ne obrazlaže dalje o kakvoj međunarodnoj obavezi je reč.

Može samo da se pretpostavlja sa današnje distance da je tu bio slučaj o nekoj vrsti aranžmana sa tadašnjom Nemačkom, odnosno, Trećim rajhom, koja je bila itekako zainteresovana za širenje mreže brzih i kvalitetnih puteva ka jugoistoku Evrope, a preko teško prohodnog Balkana. Ironijom istorije, upravo će asfaltiranim i opremljenim delovima ovog puta nacistička vojska umarširati u u Beograd aprila 1941. godine.

Iz narednih rečenica saznajemo da su se radovi vršili forsiranim tempom, da su neke deonice već završene „tako da se saobraćaj obavlja po novim glatkim asfaltiranim i popločanim delovima modernog druma“.

– Deo velikog međunarodnog puta Beograd – Mladenovac – Topola biće završen do kraja oktobra. Između Beograda i Mladenovca put će biti gotov još ranije, verovatno sredinom septembra. Na ovom delu puta ima izvesnih tehničkih novina koje do sada nisu upotrebljavane pri izradi puteva kod nas – objašnjava novinar uz konstataciju „doduše, nije ni bilo mnogo prilika“:

– Kao što je poznato, put je na ovom delu od valjanog asfalta, a na usponima od sitne kocke. Po tehničkoj izradi drum je veoma moderno spremljen za težak saobraćaj.

Saznajemo i da je put je proširen za pola metra izgradnjom pešačke staze. Pored toga, na krivinama kod useka novi put nema kanala, već je, kako piše, kolovoz proširen do same ivice useka i ograđen vertikalnim zidom.

-Ovom novinom dobilo se ne samo u povećanju širine puta u okukama, već se dobio pregledniji vidik i najzad, izbegnuto je prevrtanje kola u kanale. Da bi se saobraćaj na krivinama još više obezbedio, sredinom kolovoza povući će se bela linija, kao regulator saobraćaja u suprotnim pravcima i pri velikim brzinama, najavljivale su novine.

Radove je obišao i tadašnji pomoćnik ministra građevina inženjer Josifović koji je za novine rekao da je „preimućstvo puteva s valjanim asfaltom u tome što su oni jeftiniji i mogu se odmah pustiti u saobraćaj“:

– Prirodno je da i oni imaju svojih slabih strana – kazao je Josifović:

– Klizavi su i kvare se ako se redovno ne održavaju. Na ovom putu može se razviti brzina od 120 kilometara pa i više.

Politika u tom svom tekstu navodi da je beogradska okolina, dalja i bliža, doskora bila slabo vezana za prestonicu.

– Saobraćaj je, međutim, vrlo živ u svim pravcima. Sem puta za Avalu nije postojao nijedan lepo uređen i lako prohodan put za izlete u okolinu. Potreba jednog izletničkog puta davno je uočena, tako da su još pre desetak godina projektovana dva kružna puta u Beogradu.

Jedan, kraći, trebalo je da veže Beograd preko Ripnja sa divnom i prostranom šumom Lipovicom, koja treba da postane nacionalni park. Drugi, duži, kružni put, treba otprilike da ide od Beograda preko Avale do Mladenovca, odatle za Grocku, i preko nje za Beograd.

Zanimljivo je da je trasa puta za Lipovicu o kome se govori u ovom tekstu, dvadesetak godina kasnije, posle Drugog svetskog rata, postala – famozna Ibarska magistrala.