Hrast Džona Lenona na Dedinju – jedini na svetu

Jedan od najpoznatijih muzičara na svetu, legendarni Bitls, Džon Lenon na jednom snimku iz 1970. godine u miru sedi ispod hrasta sa suprugom, kontroverznom japanskom umetnicom Joko Ono. Tako izgleda omot albuma John Lennon/Plastic Ono Band koji mnogo govori o njegovom odnosu prema tom drvetu kroz koje je želeo da iskaže iskonsku želju za mirom.

To na omotu ploče bio je već veliki, razgranati hrast kojem se Lenon divio u svojoj bašti u londonskom Titenhurst parku.

A jedan takav hrast i to baš Lenonov hrast, nalazi se u Beogradu. Duh Džona Lenona leži tako i danas na Dedinju, u bašti nekadašnje Titove vile. U vreme Lenonovog života i uspona u karijeri, to je bila mladica, iz njegove ruke ponikla. Danas je to ozbiljno, veliko, razgranato drvo.

Tito kao Tito, davao je prođu zapadnoj pop kulturi, mladi su mu na tome bili zahvalni, a Lenonova poruka mira uklapala se u ideologiju nesvrstanih.

Jer, možda nam današnji svet sa svim paklenim sukobima izgleda strašno, ali ništa bolje nije bilo ni onda. Ratovi su oduvek morili čovečanstvo, dok su sanjari poput Lenona bili su uporni u želji da menjaju svet. I menjali su ga!

Prva dva žira mira iz kojih je trebalo da izrastu moćni hrastovi Džon Lenon i Joko Ono zasadili su 1968. u dvorištu Koventri katedrale u Londonu. Nažalost, stabla se nisu primila, ali je to bio jedan od mnogobrojnih performansa kojima se ovaj par svesrdno borio za ideal sveta bez rata i patnje.

Ali, vratimo se na Dedinje. Kako je sad tamo Lenonov hrast? I kakve veze ima Tito s tim?

U okviru daljih akcija koje su sprovodili u borbi za mir, Džon Lenon i Joko Ono pripremili su čak 50 žirova, koji su poslati na 50 adresa, najmoćnijim svetskim državnicima. Tito je, naravno, bio na listi i možda malo i polaskan time, dao je hrastu šansu. Dozvolio je da se u njegovoj bašti posadi Lenonov hrast i on je preživo, izgleda, jedini u svetu!

Danas pruža dragocen hlad u bašti Muzeja Jugoslavije i osim što čuva uspomenu na legendarnog Lenona, ubijenog daleke 1980. godine (svega 8 meseci nakon što je umro i Tito) istovremeno i seća na jedno drugo vreme, vreme rata i patnje, ali i borbe za mir, podsećajući nas takođe i na važnost naše zemlje na svetskoj mapi šezdesetih, i otvorenost jednog režima za neke nove svetske pojave.

Inače, hrastovi u Londonu su i dalje poznati, iako ih nema! Zapravo, Joko Ono je 2005. godine “obnovila” ova stabla, tako što je posadila dva nova japanska hrasta. London je danas ponosan. A Dedinje – mudro ćuti sa svojim originalom!