Grad bez parkova – avio snimci koji otkrivaju mnogo

Beograd bez solitera – čak i bez palate “Albanija“, to je prvo što uočavamo na starom avionskom snimku prestonice.

I veoma je dragocen, jer je neverovatno detaljan i prikazuje koliko je Beograd, zapravo, bio moderan grad i kada je ovaj snimak nastao, 1930. godine.

Tada se avijacija Kraljevine Jugoslavije uvežbavala u snimanju terena iz vazduha, što je vojsci bilo od značaja u pripremama za neki eventualni budući rat. Zato ovakvih snimaka i dan danas ima mnoštvo, i to iz svih delova Srbije.

Ono što na ovom snimku najpre “upada u oči” je gigantski kompleks železničke stanice koji je zauzeo veliki deo velegrada.

Samu zgradu stanice nećete ni uočiti “na prvu loptu”, jer je ona sa pet perona bila tek mali deo ovog železničkog prostranstva. Mnogo koloseka punih vagona i pomoćnih zgrada nalazilo se iza onoga što je mogao da vidi običan putnik.

To čudo mogao je da dočara samo let avionom…

Ali, još nešto veoma važno otkriva ovaj snimak posle 94 godine – gde su parkovi?

Na ovom snimku vidi se samo jedan – onaj koji danas zovemo Pionirski. A to je tada, u stvari, bila dvorska bašta. Kad smo već kod dvorova, današnjeg Starog i Novog, vidi se prekrasan vrt, kao i to da je tu nekada bilo više zgrada.

A Manjež – ne postoji. U stvari, postoji, ali to nije park, već gomila štala. Tu su živeli konji, koji su u to vreme još bili važni za transport.

Manjež u prevodu i znači “konjička škola”, a na mestu današnjeg parka je bio smešten Kraljevski konjički eskadron.

A danas čuveni i omiljeni Tašmajdan je ogroman prazan prostor, mada ne i potpuno neizgrađen. Uz Bulevar kralja Aleksandra nanizane su prizemne zgrade, a na mestu Crkve svetog Marka nalaze se neugledne staze. Ovo je, inače, bilo mesto prve velike autobuske stanice u Beogradu.

Na mapi se, zapravo, vide dva mikro parkića – onaj kod železnilčke stanice i deo Finansijskog parka (uz Kneza Miloša), ali u tom trenutku bile su to samo travnate površine.

Eto koliko je Beograd kao moderna prestonica, zapravo, bio mlad kada je reč o urbanističkom uređenju.

I drvoredi u prostranim ulicama Kneza Miloša i Kralja Milana pokazuju da nije prošlo mnogo godina otkad su one uređene i pretvorene u lepe gradske avenije.

Centralno mesto na ovoj slici zauzima zdanje Narodne skupštine, mada i dalje nezavršeno i neuseljeno.

Najživlje je, čini se, bilo negde između užurbane železničke stanice i šarmantnog centra grada, oko Abadžijske ulice (Kraljice Natalije).

Pijaca Zeleni venac bila je orijentisana upravo ka ovoj ulici, a čitav kraj bio je gusto načičkan malim prizemnim kućama, pa i čatrljama. Tu je cvetala trgovina i zanatstvo.

Nema Beograđanke koja bi se odrekla pazarenja na pijaci i obilaska raznih radnjica koje su bile načikane sve jedna uz drugu. Trebalo je popraviti cipele, prekrojiti suknju, naći odgovarajuće dugme, kupiti tekstil ili presvući jorgane.

Da ne pričamo o poslastičarnicama i bombondžijama i raznim dućanima gde je vaga bila u centru pažnje.

Iako neke delove grada prepoznajemo i danas, ovaj snimak pokazuje koliko veliku i suštinsku promenu u svom biću je Beograd doživeo za svega jedan vek. I koliko su mu te promene prijale, učinile ga življim, dinamičnijim i lepšim.

A ko zna kako će za sto godina od danas naš grad izgledati nekom ko ga bude tada posmatrao na avionskom snimku iz ovog našeg vremena. I šta će zaključiti, šta je sve u međuvremenu dobio, a o čemu mi danas još uvek ni ne pomišljamo…

(Naslovna fotografija: avioni Devoaten D9 avijacije Kraljevine Jugoslavije pred poletanje sa aerodroma Zemun u Beogradu na mestu gde se danas nalazi poslovni blok Erport siti)