Mogu li se izbrojati svi bregovi na kojima je ponikao Beograd? I doline među njima, tako blage, ali za masovni saobraćaj često nepremostive prepreke.
Teško da je moguće izbrojati bregove Beograda, koji u toponimima obično nose naziv “brdo“. Čak i kada bismo imali jasan geografski kriterijum kojim bismo brda odelili, pitanje je – gde je granica grada, a na njega će uvek neko imati primedbu.
Brda se samo nižu, pa tako, baš daleko od grada, a po liniji 405 poznato, između Ripnja i Barajeva smešteno je, na primer, Glumčevo brdo.
Ali, počnimo od srca grada. Kalemegdan i Vračar – to su brda, mada to nije naglašeno u njihovom nazivu.
I Zvezdara i Dedinje, takođe, brda su.
A tu je i Topčidersko brdo. Međutim, danas je skroz iščezlo iz upotrebe nekadašnje ime susednog, elitnog Senjaka, koji se sve do posle Drugog svetskog rata zvao – Đurđevo brdo!
Ali, naziv brdo u imenu nekako se ustalio kada je u pitanju periferija.
Najbliža brda gradu tako su Pašino i Maleško, a najpoznatije je – Banovo brdo.
Kada spominjemo Banovo brdo, centar Čukarice, moramo da primetimo da je upravo ova beogradska opština, zajedno sa Rakovicom, najpoznatija po podeli na brda, možda slično kao što je Novi Beograd podeljen po blokovima ili Borča po brojevima.
Ako izuzmemo Žarkovo, ime koje je nosilo nekadašnje selo, svako novo naselje koje se podizalo bilo je neko brdo.
Da nije bilo Matije Bana, Banovo brdo zvalo bi se Repiško, Golo brdo ili, potpuno čudno za srpski jezik – Ordija!
Njemu najbliže sledeće brdo je Julino brdo. Dovoljno je da od okretnice tramvaja pređete pasarelu. Stari meštani, a ovde je, naravno, bilo nekada selo, pričali su da je brdo dobilo ime po baba Juli, koja se u vreme Prvog srpskog ustanka našla na usluzi borcima.
Niko neće moći ikada da dokaže jednu priču o baba Juli, ali u ovom slučaju istinitost i nije relevantna, jer priča samo odražava duh naroda i veru u pobedu.
Turci su jedne noći iznenada udarili na srpske ustanike. Pošto vremena za reakciju nije bilo, mudra baba Jula smislila je pakleni plan: da se zapale panjevi i sruče niz padinu. Turci se, zbunjeni, povukoše.
Krenete li južnije, pokraj Žarkova, Ceraka i Vidikovca (i vidikovac je, logično, mesto na brdu), dolazi se do Labudovog i Petlovog brda.
Mogli biste da dobijete silnu glavobolju kada biste razmišljali otkud naziv “labudovo”. A stvar je, izgleda, bila prosta i jednostavna – to je bila navodno samo šifra pod kojom je arhitekta Aleksandar Đokić, poslao projekat naselja.
Nemojte se mnogo truditi ni oko Petlovog brda. Nema pouzdanih podataka o njegovom nazivu.
Dok se ne zna ko je i kako kumovao Labudovom i Petlovom brdu, jedno drugo rakovičko brdo ima jasno poreklo naziva. To je Kanarevo.
Nekada je to bilo Goljino brdo. Međutim, nenaseljeni predeo imanja Đorđa Kanare postao je “Prva železnička kolonija”, mirno naselje građeno po principu “vrtnog grada” koje su, kasnije, “progutali” soliteri. Nedaleko od tog imanja nalazi se breg prozvan po Kanari i njegovom polju, a na kome je izgrađeno naselje u doba posleratne građevinske ekspanzije Rakovice.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
