Fascinantan unikat sakriven je i danas iza bioskopskog platna

Najpoznatije crkvene orgulje u Beogradu nalaze se u Katedrali Uznesenja Blažene Device Marije na Neimaru.

To je rimokatolička crkva poznata i po nedavno obnovljenom mozaiku na kome su uz preobraženje Hristovo predstavljeni i motivi Beograda.

Upravo tu se održavaju i Beogradski dani orgulja.

Ali, zašto je to tako, kad Beograd ima prave, velelepne orgulje i to u koncertnoj dvorani?! Jer, malo se danas zna da su svojevremeno, pre mnogo decenija, tadašnji komunisti iz vlasti povukli jedan sasvim neuobičajen potez za to doba: doneli su najbolje orgulje na svetu za njihov “hram“, Dom sindikata. Ali, to je, izgleda, bila skupa i komplikovana igračka.

Magični zvuci orgulja čuju se još samo u crkvama. A zašto ne bi i Beograđani na jednom svetovnom mestu bili u prilici da slušaju koncert na orguljama?

Najveće orgulje u našoj zemlji nalaze se, dakle, u Domu sindikata, izrađene na zahtev nekadašnjeg Centralnog veća Saveza sindikata.

U pitanju su stare, ali veoma vredne orgulje kojima se upravlja električnim putem.

Skalamerija je teška oko 10 tona, a cevi joj se uzdižu i do deset metara i ima ih više od 4.000. Morao je da se ruši čak i zid da bi ove orgulje stale u Dom sindikata.

I zaista su specifične, jer se u to vreme u Evropi odustalo od tako grandioznih orgulja u koncertnim dvoranama, a mi smo baš hteli takve, sa mnogo cevi i mnogo mogućnosti. Puno drvo i najfinije legure. To, za one koji se u muziku razumeju znači da ove orgulje imaju i registre kao što su štrajheri, salicionar, gamba…

Konstruisane su čak dve godine u Nemačkoj, u firmi “Valker“.

Stariji se sećaju da su ove orgulje bile i te kako popularne, stvarali su se dugi redovi pred koncertnom dvoranom.

Poslednji koncert na tom fascinantnim instrumentu održan je u drugoj polovini devedesetih godina. Pamti se taj nastup Pitera Kelera, jednog od pet najboljih orguljaša Evrope u to vreme.

S obzirom na to da je reč o izuzetno retkom instrumentu, naročito takvih dimenzija, verujemo da bi publike opet bilo.

Beograd bi mogao da bude svetla tačka na evropskoj muzičkoj mapi zahvaljujući ovom čudu.

Do tada, ove orgulje skrivene su i dalje, već skoro 30 godina iza – bioskopskog platna.