Kako bi tekao život Knez Mihailove ulice u vrelim danima bez čuvene Delijske česme? Mnoštvo pešaka koje šparta od “Albanije” do Kalemegdana baš tu zastane, okrepi se, popriča.
Ta je česma, baš kao što je to bilo u neka stara vremena, mesto susretanja, žamora, kratkog odmora, dokolice, pa i trgovine.
Zovemo je Delijska i pišemo velikim “D”. A kada se jezikom vratimo u 19. vek, trebalo bi da pišemo malo “d”, jer bismo govorili o – više delijskih česama.
Ove česme služile su za tursku laku konjicu, pa je i naziv “delijska” izveden iz turskog izraza za laku konjicu.
Najlepša od svih u to vreme, a radi se o 18. veku, bila je delijska česma na Terazijama.
Ali, da se vratimo u sadašnjicu: danas ne bismo govorili o Delijskoj česmi u Knez Mihailovoj ulici, da ona nije sagradjena 1987. godine, kada se ova štrafta popločavala i pretvarala u pešačku zonu bez koje bi centar grada danas bio nezamisliv.
Zanimljivo je, međutim, kako je potreba za jednom ovakvom česmom ostala u duhu naroda, jer je upravo glavna Delijska česma u Knez Mihailovoj bila zbrisana 1913. godine, kada se gradila zgrada današnje SANU.
Mi smo se u naše vreme navikli već na ovu iz 1987. godine kao da je, zaista, oduvek bila tu.
To je, inače, treća, a neki veruju i četvrta takva česma u ovoj ulici. Najlepša je na tom mestu stajala od 1843. do 1889.
U novinama iz 1939. godine Delijska česma o kojoj govorimo pisana je velikim slovom (Terazijska se tad već više nije računala u “delijsku”) i, u tom trenutku, pošto više nije postojala, o njoj se pisalo u prošlom vremenu.
“Kao drugu česmu po veličini i lepoti, pomenućemo Delisku česmu, koja je nekada bila sazidana nasred ulice Kneza Mihaila, između Akademije nauka i Francusko-srpske banke. Kada je docnije u starom Beogradu saobraćaj postao življi, onda se ta lepa česma uklonila sa toga mesta. Prilikom rušenja, sa te česme pao je jedan radnik i ostao na mestu mrtav.
Na mesto Deliske česme došla je druga, u njenoj blizini, i ona je onda sagrađena baš na onome mestu, na kome se danas nalazi ugao Akademije nauka, odnosno izlog trgovine Đure Janoševića”.
Bilo kako bilo, jasno je da Beograd leži na obilju zdrave podzemne vode, i da su naši preci, kao i oni koji su dolazili iz daleka da grad naprave svojim, bili iz antičkih ili nekih kasnijih vremena, to i znali i itekako koristili. Mi danas imamo drugačiji sistem snabdevanja kvalitetnom beogradskom vodom, ali priče i istorija ostaju da se ne zaborave.
I, naravno, javne česme koje se sve više čuvaju i paze, kao simbol gradskog života, istorijskog nasleđa i vodnog bogatstva Beograda.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
