“Dobrovoljno” davanje plata za NBG tramvaj

Sa početkom nove školske godine, 1. septembra 1984. godine Beograđani koji su živeli na levoj obali Save dobili su potpuno novi vid gradskog prevoza.

Tramvaj od toga dana više nije bio samo pusta želja, a nova pruga za linije 7, 9 i 11, bila je dugačka 8,9 kilometara i izgrađena je iz – sredstava “samodoprinosa“.

To je značilo da je svaki zaposleni na teritoriji Beograda “dobrovoljno” pristajao da mu se skida neki procenat plate da bi se izgradila tramvajska mreža. U tadašnjoj Čehoslovačkoj kupljeni su i novi tramvaji, novac za njih obezbedio je GSP iz svojih sredstava. Ali same šine su bile na Beograđanima.

Jer, takva su bila pravila epohe: niko nije mogao da kaže da neće.

Desetine hiljada žitelja novobeogradskih mesnih zajednica, kao i drugi Beograđani koji tek dolaze u te, od centra udaljene delove grada, putovali su od tog 1. septembra 1984. godine, brže, pouzdanije i udobnije.

Prvo je bila puštena u rad tramvajska pruga od bloka 45 do starog dela grada, a odmah zatim krenuli su i tramvaji na ostalim predviđenim linijama. Na taj način Novi Beograd se u saobraćajnom smislu povezao sa Voždovcem, Kalemegdanom i Cvetkovom mehanom.

Sama trasa koštala je oko 1,5 milijardi dinara. Svaki Beograđanin je tako, prema ondašnjoj računici, za izgradnju pruge izdvojio tadašnjih 1.500 dinara ili – izgradio jedan centimetar šina.

Tramvaji su u špicu nailazili na svaka dva minuta. Na liniji broj sedam od Radio-industrije do bloka 45 radilo je 20 vozila, za “devetku” od Voždovca do istog bloka išlo je 12 tramvaja, dok je na broju 11 od “Beka” do Novog Beograda saobraćalo 10. Procena je bila da će svi oni zajedno moći da preuzmu po satu oko 9.000 putnika.

Najvažnija u ono vreme za gradske vlasti bila ušteda je u gorivu, pošto je uvođenjem nove tri linije oslobođeno 37 autobusa, a dnevno se štedelo čak 5,2 tone nafte. Uvođenjem tramvaja nisu, međutim, potpuno ukinuti autobusi, pa su tako ostale linije 45, 70 i 70a, koje su vozile ka Bežaniji i Dobanovcima.

Gradske vlasti su obećavale da je prvobitni režim saobraćaja bio samo trenutni i otvoren za promene uz sugestije žitelja prestonice.

Beograđani su bili oduševljeni vožnjom bez buke, činjenicom da tramvaji dolaze za samo par minuta, ali su se pitali šta će se desiti kada nestane struje. Osim boljeg prevoza tramvaji su doneli i čistiji vazduh i manje buke.

Te godine je radi poboljšanja prevoza iz savskih blokova otvorena i nova autobuska linija 68 koja je povezivala blok 70 sa opštinom Novi Beograd, a “putovala” je preko Gandijeve ulice, Jurija Gagarina, Omladinskih brigada sve do Bulevara Lenjina.

Nova linija bila je i na broju 69 od bloka 70a do opštine, ali je sve vreme saobraćala ulicom Omladinskih brigada. Iz istog bloka, takođe je do Bežanijskog groblja, na broju 70 vozio autobus, a uvedena je i linija 73 koja je povezivala blok 44 sa Kejom oslobođenja u Zemunu.

– Tramvaj kao saobraćajno rešenje za novobeogradsku zonu je trajno i sigurno – rekao je Aleksandar Jakovljević, direktor GSB-a za ondašnju Politiku. – Trasa preko Starog savskog mosta je najbolja varijanta, ali je jasno da je ovo rešenje najjeftinije. Tramvaj će morati jednom da pređe i preko Brankovog mosta. Naše ekipe svakodnevno snimaju situaciju na terenu, pratimo primedbe Novobeograđana i tražimo najbolja moguća rešenja.

Već posle mesec dana na rad tramvaja iskristalisale se se tri najčešće grupe primedbi – njihova sporost, lošija veza sa užim centrom grada nego kada su vozili autobusi i žalbe stanovnika blokova 70 i 70a na udaljenost tramvajskih stanica.

Analizom primedbe koja se tiče veze sa centrom grada utvrđeno je da samo 15 odsto Novobeograđana koji koriste tramvaje “gravitira” ka Zelenom vencu i Trgu republike, a da ostalima odgovara prevoz do Slavije ili Bulevara revolucije. Od svih putnika koji iz tramvaja presedaju u autobus, 60 odsto je do Trga republike i Tašmajdana, a čak 30 procenata sa Novog Beograda ide na Karaburmu.

Prvu liniju novobeogradskih tramvaja, beleže tadašnje “Novosti”, vozio je vozač GSB koji je u ovo preduzeće došao još 1949. godine. Smatrao je da mu je ukazana posebna čast da preko novih trasa poveže do tada dva nespojiva dela grada – novi i stari Beograd.