Beogradsko “selo” kome kraja nema: koliko mu je ime nekako podugačko, tako je i sa glavnom, Beogradskom ulicom.
Za Sremčicu se vezuje mnogo asocijacija: predgrađe, bus 511, duga vožnja, Lipovička šuma, Ustanova za decu i mlade…
Ali, to su sve nove asocijacije. Današnja Sremčica je ponikla od starog sela, okruženog gustom šumom, koja je bila sklonište i hajduka i ustanika. Sremčica je bila tipična Šumadija.
Ono što je posebno zanimljivo je da se nekada nije tako ni zvala. Nije najjasnije kako je Srem upleo prste i da li je tu bila i neka Sremica… Zna se, međutm, da se selo zvalo – Provalija! Međutim, meštani su bežali u Srem i kada su se vratli, s njima je, verovatno, došlo i novo ime naselja.
Nije nimalo čudno što se zvalo Provalija! I danas je ovo mesto nekako neobično izgrađeno, ne samo što je “beskrajno” dugačko, oko neverovatnih šest kilometara čak, već su i bočne ulice nepravilnog obilika. Sremčica je, zapravo, prepuna vrtača. Dok je bila samo selo u okolini Beograda kuće su građene oko ovih vrtača, a neke od njiih su se nalazile i na imanjima i bile su kultivisane.
Danas ako od centra sela krenete ka Ibrskoj, kroz uske ulice “uletećete” u “provaliju“, odnosno, nadmorska visina naglo će opasti, a pred vama će se pojaviti – jezero! Prirodno jezero Rakina bara donedavno je bilo gotovo potpuno isušeno, ali su se meštani angažovali kroz ekološke akcije, očistili ga i ono sada postaje lokalno izletište kojim se svi ponose.
Sremčica se teritorijalno graniči sa opštinom Barajevo, odnosno, kroz šumu je provučena granica opštine Čukarica.
Lipovička šuma jedna je od najpoznatijih u Beogradu, a okretnica gradskog autobusa 511 potpuno je okružena zelenilom, što je čini specifičnom. Zaštićeno područje, spomenik prirode, nalazi se samo na jednom delu ove šume i zove se “Lipovička šuma – Dugi Rt”.
Upravo Lipovička šuma i tzv. Rt bili su mesto gde je mogla da se obavlja i ispaša, što je za selo bilo veoma važno. Ono što ga je činilo živim su i brojni izvori, poput Debele vode, Turskog točka, Pećine.
Ali, to nije jedina šuma koja se vezuje za Sremčicu, oko nje su još dve – Sremačka i Ostružnička.
Sremčicu čine najviše porodične kuće, ali je formirano i jedno plansko naselje, kakva su bila popularna osamdesetih godina – zgrade i lepo uređen blokovski prostor. To je Gorica.
Sremčica je u drugoj polovini 20. veka postala poznata i po Ustanovi za decu i mlade, važnom socijalnom centru kome celo društvo treba da pruži posebnu pažnju. Kada je 1969. otvorena, postala je jedinstvena ustanova takvog tipa u zemlji i danas u širokim krugovima prepoznatljiva pod imenom “Sremčica“.
Naslovna fotografija: Udruženje “Ekopatrola Sremčica”
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
