Te 1929. godine nije više bila tolika novost da devojke studiraju na Beogradskom univerzitetu, ali jeste ono što je usledilo u novembru – nakon duge i istrajne borbe uspele su da izdejstvuju dobijanje doma za studentkinje iz provincije, većinom siromašne ali željne znanja!
Napokon im je obezbeđen pristojan smeštaj, a uz njega i mogućnost da imaju redovne obroke unutar tog objekta!
Do tada su većinom morale da budu sluškinje po otmenijim kućama ne bi li uspele tako da privole gazde za krevet u nekom mračnom sobičku u pomoćnom objektu, ili tako zarade koji dinar pa da po kojekavim Jatagan malama i periferiji plaćaju spavanje u memljivim daščarama i da, od onog što pretekne, imaju za hranu koliko da prežive. U takvim uslovima, studiranje je postajalo, nažalost, sve teže i napuštalo se.
Studenkinje su na svečanom otvaranju doma bile srećne što mogu da pokažu gostima delo svoje dugogodišnje borbe, a gosti su, kako je javila štampa, bili ponosni na omladinu koja ostvaruje svoje ideale.
Među zvanicama bili su rektor Čeda Mitrović s mnogim univerzitetskim profesorima, predsednik Trgovačke omladine Blagoje Antonijević, članice više beogradskih ženskih udruženja, predstavnici Ministarstva prosvete, kolege studenti iz “Pobratimstva”, “Obilića”, Ruskog studentskog društva…
Tačno u 11 sati parkira se automobil iz kojeg je izašla kneginja Olga, supruga kneza Pavla Karađorđevića, a studentkinje su je dočekale u špaliru. Bila je to izuzetna čast za njih. Kneginja je svakoj prišla, pozdravila se, popričala…
Predsednica Udruženja studentkinja Vukosava Danilović predala je kneginji veliki buket i održala pozdravni govor.
Zahvalila se i ministru prosvete bez čijeg velikog zalaganja i pomoći ne bi se došlo do istorijskog uspeha.
– Ovaj plemeniti gest sećaće nas da se kod nas polaže podjednaka pažnja na školovanje i muške i ženske omladine. Dobivši dom studentkinje neće više služiti kao najobičnija posluga, neće stanovati po udžericama na periferiji Beograda, već će moći da se posvete svojim studijama!
Tužno u tom svečanom danu bilo je što je dom bio ukrašen mnogim pozajmljenim stvarima. Ali su silni gosti ostavili priloge da se dokupe nameštaj, kreveti, plakari, ono što je još potrebno domskoj kuhinji i trpezariji…
Tog 17. novembra 1929. godine u Dom studentkinja uselilo se 45 devojaka. Ubrzo je ozvaničeno i da se objekat, arhitektonsko rešenje Ignjata Popovića, nazove po kraljici Mariji, a u poratno vreme poneo je ime Vere Blagojević, narodnog heroja. To ime i danas nosi.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
