Zaplet sa šina zvan “osmica” – linija koju je Beograd izgubio
Danas tramvaj "devetka" vozi od Banjice do Bloka 45. A ovo je priča o „osmici“. Danas linija „osmica“ ne postoji. Ali ipak ponekad protutnji tramvajskim šinama kao avet. Nekada su se vozili Beograđani tom linjom. Kratko. Pre nego što je
“Imaš stan? Otvori jaslice!”
U predškolskim ustanovama u Beogradu sredinom osamdesetih godina 20. veka nije bilo mesta za nekoliko hiljada mališana, pa je sistem posegao za u to vreme veoma neuobičajenim rešenjem: "kućnim jaslicama". Da bi čitaoci Kaldrme koji su rođeni posle tog vremena razumeli,
Kome je upućeno ogromno NE na vrhu Dorćola
Kolosalna zgrada na vrhu dorćolske padine, zvana skraćenicom ustanove koja se tu nalazila -“PMF”, velika palata nekadašnjeg Prirodno-matematičkog fakulteta, danas sigurno ne izgleda baš tako moćno kao u doba kada je nastala, krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina 20. veka.
Nepodnošljiva gužva u prevozu glavni problem Beograda dok je počinjao svetski rat
Rat koji je u kasno leto te 1939. godine izbio napadom Hitlera na Poljsku već je prerastao u svetski, ali pre nego je i ove naše prostore zavio u crno, Beograđane su brinule njihove svakodnevne muke. Među njima jedna od
Svakodnevne tuče i krvave glave zbog pijaće vode
Teško se može poverovati, a to naročito važi za naše mlađe geleracije, da je sredinom i krajem 19. veka Beogradu pretila opasnost da - ostane bez vode! Bunari su počeli da presušuju, a ono malo izvorskih česama nije bilo dovoljno i
Dugo putovanje česme turske lake konjice kroz Beograd
Kako bi tekao život Knez Mihailove ulice u vrelim danima bez čuvene Delijske česme? Mnoštvo pešaka koje šparta od "Albanije" do Kalemegdana baš tu zastane, okrepi se, popriča. Ta je česma, baš kao što je to bilo u neka stara vremena,
Stići iz Beograda u Zemun, bez zapljuskivanja i veslanja
Kako je danas samo lako doći od centra Beograda do Zemuna. Ali, dok smo stigli do te lakoće morali smo da savladamo prirodu svim tehničkim čudima 19. i 20. veka. Jer, priroda između ova, nekada dva grada, bila je surova:
“Čudo na kome čovek visi”: prvi balkon u Beogradu izazvao je bunt
Prva zgrada u Beogradu, zidana na evropski način i u zapadnjačkom stilu, bila je Đumrukana na Savi. Кnez Miloš je, kao važan korak ka osamostaljenju Srbije, primio đumruk (naplatu carine) od beogradskog vezira, Vedži-paše, 21. decembra 1833. godine, po odredbi
Kako je glavni evropsko-azijski tok vrludao kroz Beograd
Bulevar kralja Aleksandra, danas glavna beogradska magistrala, bio je put koji povezuje Istok i Zapad, i od vajkada je vodio ka Maloj Aziji. I nije to bio samo "Carigradski" drum, kada mu je značaj bio nemerljiv, već i put Rimljana,