Svađali smo se i oko grba Beograda
Prošlo je već bilo dovoljno godina od te pobedonosne 1918. da bi se moglo već pričati i o nekim manje važnim dešavanjima po narod od obnove i toga da ne bude gladnih. Moglo se govoriti, recimo, da prestonica dobije ponovo
Jeste 25. maj ali nije Onaj na koji se misli
Na desnoj obali Dunava, na prostoru od Nebojšine kule do Ulice Tadeuša Košćuškog, izgrađen je 1973. godine velelepni sportski centar na površini od oko 9 hektara. Dobio je naziv “25.maj” u čast tadašnjeg praznika Dan mladosti, koji se slavio tog
Vrsta iz praistorije iznad Slavije
Koliko li samo pešaka dnevno prođe od Slavije ka Hramu ili dalje, dole ka Autokomandi
Jedini koji je znao odakle Beograd dobija vodu – i nije rekao nikom
Uveliko se priča kako će ratovi izbijati zbog vode, kako je neće biti dovoljno, kako presušuju reke, kako se zagađuju izvorišta
Banana, Riblja kost i Goli Đoka – sva beogradska rečna ostrva
Rečna ostrva, zvana ade, lako nastaju i menjaju oblik na velikim rekama, pa tako i Beograd krasi nekoliko onih ada koje su postale njegov simbol: Ciganlija, Huja, Međica, kao i Veliko i Malo Ratno Ostrvo. Ali, postoji još mnogo manjih
Obred sekte na savskoj plaži “Nica” iznenadio kupače
Na Petrovdan, tog 12. jula 1937. godine, obale Save i Dunava, bile su načičkane kupačima svih uzrasta, što je bilo uobičajeno za ovo doba godine, iako je bio ponedeljak. Posetici široke peščane savske plaže „Nica“, koja se nalazila tik uz
Najlepša beogradska plaža u dunavskoj divljoj prirodi
Kada u centru Batajnice skrenete desno, uputićete se ka Novim i Starim Banovcima, naseljima koja pripadaju Staroj Pazovi. Ali, nastavite li pravo, uz desnu obalu Dunava, stižete do Belegiša. Dobro, reći ćete, kakve to veze ima s Beogradom? Pa evo ovako:
“Nuklearka” u Zemunu
Reč "nuklearno" u vreme Hladnog rata Amerike i Sovjetskog saveza (1945-1990) imala je zaista veliku i zastrašujuću težinu, a, nažalost, u poslednjih par godina se sa sve većim podozrenjem ponovo koristi u govoru. Ali, da li ste znali da jedna
Kraljevski par Velikog ratnog ostrva: dva beogradska orla
Zna se ko je jedini kralj Velikog Ratnog Ostrva, odnosno, zone divlje netaknute prirode od najmanje pet kvadratnih kilometara, tik ispod Kalemegdana, prekoputa užurbanih blokova Novog Beograda i starog Zemuna. To je ptica grabljivica koja nema prirodnog neprijatelja, a koju
Nemi svedok stogodišnjeg širenja grada pored trotoara
Potpuna golet, bez ijednog žbuna i jedna lepa česma sazdana od kamena. Na njoj pozira neznani stari Beograđanin