Brutalno zabranjeni film svetskih režisera snimljen u Svetogorskoj

Pobegao iz komunističke Čehoslovačke, živi američki san kao čuveni režiser, a obreo se u Beogradu, i to kod Laze Šećera i snimio tri minuta genijalnog filma koji je zbunio jugoslovenske cenzore, a cela ova igrarija u koju su uključena baš velika imena svetske kinematografije umalo da se završi fatalno po njegovu karijeru.

Ovo je ukratko beogradska epizoda Miloša Formana iz 1972. godine, kada je posetio našu tadašnju zemlju u okviru drugog “Festa”. Reč je o izvrsnom režiseru, autoru legendarnih filmova “Kosa”, “Let iznad kukavičijeg gnezda”, “Amadeus”… koji je na nagovor Dušana Makavejeva pristao na rizik da dođe u jednu komunističku zemlju nakon bekstva iz rodne Čehoslovačke, gde se prikazivao njegov film “Svlačenje”. I sve je izgledalo dobro, čak suviše dobro…

U jednom trenutku, u dva po ponoći, Forman se našao u nekadašnjoj diskoteci kod Laze Šećera, u kući u tadašnoj ulici Ivo Lole Ribara, gde je na svojevrsnom “afteru” popio litar konjaka “Skenderbega” za tri minuta, ali, nije to bila samo pijanka…

Zapravo, to je bila genijalna ideja Karpa Aćimovića Godine i Branka Vučićevića da snime najneobičniji mogući film za Fest, koji bi trajao samo 28 minuta.

Pozvali su goste Festa i reditelje da se odazovu na izazov da snime tri minuta svoje priče, a glumci bi bili Dobrila Stojnić i Branko Milićević, s tim što bi moglo da se pridoda još glumaca. Ali, radnja je u jednoj sobi, kamera se ne pomera s mesta, a uslov je da se u priči čuju dve replike: “Nedostaje mi Sonja Heni” i “Zar smo zato ovde?“.

Forman je ležao zamotan u zavoje i imao je dve bolničke cevčice. Jedna je vodila do konjaka. I tako je cugao prekriven američkom zastavom, a kraj njega bile su bolničarke…

Ovo je bila parodija na film “Džo, i to je Amerika“.

Svoja tri minuta u filmu imali su i Bak Henri, scenarista filmova Kvaka 22 i Svlačenje; Alan Arkin, glumac iz filma Kvaka 22; Pol Morisi, desna ruka Endija Vorhola i autor filmova Meso, Đubre i Uspaljenost; Frederik Vajzman, poznati nemački dokumentarista i autor fima Bolnica; Tinto Bras, reditelj filma Odmor, jednog od najneobičnijih filmova na Festu ’72; Dušan Makavejev, autor filmova Nevinost bez zaštite, Ljubavni slučaj, Misterija organizma; Puriša Đorđević, autor filmova Devojka, Jutro i San; Bogdan Tirnanić, filmski kritičar i glumac.

Ali, dvadesetominutno ostvarenje sastavljeno od mini priča iz sobe diskoteke kod Laze odmah je bilo zabranjeno, cenzurisano! Komisija cenzora kalva je tada bila obavezno mesto za svako filmsko delo u Jugoslaviji, ništa nije razumela, pa da ne bi bilo problema, sve je lepo zabranila. Film neće biti prikazan više nigde i nikada, rekli su cenzori.

A problema za Formana je bilo. Naredno jutro ispred hotela su čekala dvoja kola tajne policije. Srećom, on je “po zakonu” i dalje bio slobodan čovek, a Makavejev je imao važnu dojavu. Izvukao ga je kroz sporedni ulaz hotela i spakovao na voz za Austriju.

Miloš Forman vratio se u Beograd 1987. godine, kada je za njega stvarno bilo “bezbedno” i – tražio da pogleda svoj film. Cenzori se nisu bunili i tako je svoje drugo i poslednje prikazivanje ovaj zabranjeni film imao i Beogradu te godine u sali SKC. Iako važan, ne samo po autorima koji su ga snimili, već i kao neverovatan eksperiment u formi i razmišljanju filmskih stvaralaca, niko ga više nije ponovo prikazao. Kao da je nevidljiva senka “zabranjenog i dalje visila nad ovim delom…

Ta tišina je prekinuta treći put tek sinoć kada je film prikazan u Beogradu na inicijativu Jugoslovenske kinoteke. Tako se ponovo otkrila ova nestvarna i, u suštini, tragična priča o (ne)slobodama u nekadašnjem sistemu.

Neobičan naslov i ime Sonja Heni u njemu, došao je kao inspiracija iz stripa “Snupi” koji je stajao sasvim slučajno na stolu Branka Vučićevića. U jednoj kocki stripa Snupi razmišlja: “Nedostaje mi Sonja Heni”.

Iako je “ni kriva ni dužna” završila u naslovu zabranjenog filma i ove kontroverzne kinematografske i političke epizode, Sonja Heni je bila poznata norveška klizačica koja je stekla svetsku slavu ne samo kao sportistkinja, već i kao glumica koja se pojavljivala u filmovima gde se pojavljuju scene s klizanjem. Postala je zaista slavna i bogata.