Berlin na Bulevaru kralja Aleksandra

Beogradski Hram nauke, veličanstven i moćan, objedinjuje zdanja Tehničkih fakulteta.

Tako je osmišljen, projektovan i izveden da je nemoguće zamisliti da se na uglu Ruzveltove i Bulevara kralja Aleksandra nađe i jedna druga institucija do Elektrotehničkog, Građevinskog i Arhitektonskog fakulteta.

Zgrada je ispunila kvart u kome se nalazi, a opet je ostalo dovoljno mesta da se ispred nje uvek okupljaju studenti i mešaju sa prolaznicima i putnicima koji čekaju autobus, pred spomenikom Nikole Tesle, delom vajara Frana Kršinića, nenametljivim, a tako upečatljivim, koji tu stoji od 1963. godine.

Raskošna prednja fasada i masivnost zgrade posmatrane iz drugih uglova govore o ozbiljnosti i važnosti institucije, koja je svoje zdanje dobila 1931. godine.

Tada je imala samo dva sprata.

Ipak, dobila je kasnije i nadgradnje. Tako su vešto odrađene da prolaznik ne može da primeti nikakve tragove naknadne intervencije.

Tokom Drugog svetskog rata tu je bila smeštena najveća nemačka vojna bolnica u Beogradu. U toku prvog Savezničkog avionskog bombardovanja 16. aprila 1944. jedna od bombi je uništila deo zgrade prema Ruzveltovoj ulici.

Osim obnove oštećenja, posle rata je tako podignut i treći sprat, po projektu arhitekte Mihaila Radovanovića.

Ipak, ono što je malo poznato jeste da je arhitekta Nikola Nestorović, koji je učestvovao u projektovanju zgrade, u nju, zapravo, preslikao duh Berlina. Tehnička velika škola u Šarlotenburgu, koju je i sam pohađao, neodoljivo podseća na naš hram nauke i inženjerstva na Bulevaru kralja Aleksandra!

Kompleks zgrada tehničkih fakulteta čini i Mašinski fakultet. Takođe moćna, ali zgrada novijeg datuma, u koju se ulazi iz Ulice kraljice Marije. Na njenom mestu nekada se nalazio veličanstveni Sokolski stadion o čijoj kratkoj sudbini je Kaldrma svojevremeno pisala.

Taj tekst možete pročitati na ovom linku: https://kaldrma.rs/najveci-evropski-stadion-1930-bio-je-u-beogradu-i-trajao-je-30-dana/

U dvorištu između ovih zgrada stao je i čitav jedan avion “SOKO Jastreb”, što ne čudi, jer se ovde školuju vrhunski stručnjaci i u “krugu dvojke” vrše eksperimente na aerotunelu iz 1956. godine, svojevremeno najvećem u Evropi.

Pored zgrade Tehničkih fakulteta nalazi se još jedna, nekoliko godina starija zgrada, pa njih dve čine jednu unapred osmišljenu jedinstvenu celinu – to je Univerzitetska biblioteka.

Biblioteka je završena 1926. godine, takođe prema projektu Nikole Nestorovića i njegovog kolege Dragutina Đorđevića, a zgrada Tehničkog fakulteta 1931. godine.

Zgrada Tehničkog fakulteta građena je od 1925-31. godine prema projektu pomenutog arhitekte profesora Univerziteta, Nikole Nestorovića i njegovog kolege, takođe legendarnog Branka Tanazevića.

Na mestu na kome je podignuta nalazila su se pre toga neka od prvih fudbalskih igrališta u Beogradu. Tu su bila dva terena: klubova BSK 1911 i SK Velika Srbija 1913.

U istom nizu, malo niže na Bulevaru, projektovana je i zgrada Pravnog fakulteta, građena u vremenu od 1936. do 1940. godine, prema projektu arhitekte Petra Bajalovića, a uz pomoć i razradu projekta prof. arh. Petra Anagnostija.