Bankar koji je finansirao Jugoslaviju & Bristol i Krug

Rokfeler je i danas prezime koje simboliše samo jednu stvar – enormno bogatstvo. A jedan od Rokfelera, Dejvid, našao se i među Beograđanima. I svi su želeli da ga vide.

“Filantrop Dejvid Rokfeler, predsednik ‘Chase Manhattan Bank’, jedan od najbogatijih ljudi na svetu, posetio je Jugoslaviju kako bi razgovarao o jačanju poslovne saradnje sa našom zemljom. Rokfeler se u Beogradu sreo sa sekretarom za finansije, Jankom Smoleom, a na Brionima je posetio i predsednika Tita”, pisale su novine u januaru 1973. godine.

Da se najbogatiji Amerikanac tako slobodno šeta Beogradom, to je kao priča iz neke bajke o “starim, dobrim vremenima“. Ali, eto, desilo se.

To su bila i vremena kada je Jugoslavija imala određeni značaj na globalnoj geopolitičkoj “šahovskoj tabli”, pa ne čudi što je ona odabrana da bude domaćin skupa Međunarodnog monetarnog fonda MMF, a na kome je glavna zvezda bio upravo – Dejvd Rokfeler.

Naravno da se danas priča mnogo bajki iz te epohe zvane SFRJ, ali neke stvari ipak jesu bile drugačije nego što to možemo da zamislimo danas. Tako se Dejvid Rokfeler vratio u Beograd i 1980. godine, i to opet na samit MMF, ovaj put u novosagrađenom Sava centru, gde je bio glavna zvezda. Ovu posetu Rokfelera mnogi živo pamte.

Značajna tačka u ovoj poseti bio je Bristol. Hotel koji je donedavno, pre renoviranja, bio olinjala lepotica Savamale, između dva svetska rata bio je jedan od najmodernijih, a ni u to doba Tita nije važio za loš.

Međutim, neobično je bilo to što je Dejvod Rokfeler znao za ovaj hotel i još više to što je u njemu odlučio da odsedne. Ne zato što je to bio najbolji smeštaj, već zato što je u istom spavao i njegov deda prilikom posete Kraljevini Jugoslaviji! Tako Bristol može da uđe u istoriju kao hotel koji je ugostio dva Rokfelera.

Nekadašnji radnici hotela pamte ga po tome što je bio tačan, radan, uvek nasmejan i – nije bio raspoložen za “smol tok”. Čak je i dugmiće u liftu pritiskao njegov lični poslužitelj!

Sve što su naši hotelijeri od njega dobili bila je – hemijska olovka. Napojnica – nikako.

Iako je njegov boravak u Beogradu bio lagodan i bezbedan, nije sve moglo da prođe bez zatvaranja ulica i budne pažnje našeg i njegovog obezbeđenja. Ko zna i kojih sve službi... Kada je jezdio ulicama grada, one su bile samo njegove.

Rokfeler je, dakle, poznavao našu zemlju, čak i pre nego što je u nju kročio. A poznavao je i našu umetnost. Jedna slika srpskog umetnika, koju je ovaj prebogati američki bankar ljubomorno čuvao, igrom sudbine se posle njegove smrti vratila u Beograd: to je delo “Krug” Lazara Vozarevića iz 1967.

Kada ju je Dejvid Rokfeler ugledao u Brazilu, samo je rekao “Ova slika je moja”, diveći se njenoj originalnosti.

On je, inače, imao veoma veliku i vrednu kolekciju umetničkih dela, a Rokfelerovi su bili jedni od osnivača Muzeja moderne umetnosti u Njujorku.

Nakon smrti Dejvida Rokfelera 2017. godine, deo kolekcije prodat je na aukciji, a “Krug” je postao deo privatne kolekcije našeg čoveka koji je dozvolio da se 2022. godine delo javno izloži u Beogradu. Tada je ispred galerije stajao i crveni kabriolet nekadašnje britanske marke MG, prvi takav u Beogradu. To je bio automobil koji je zahvaljujući prodaji “Kruga” Rokfeleru mogao sebi da priušti jedan jugoslovenski umetnik – Lazar Vozarević.