– Vrlo često žena samoubica i nema nameru da okonča sa nesrećnim životom, već više želi da pokaže pred mužem, verenikom svoje povređene osećaje. Međutim, otrov koji ulazi u nežne sluzokože jednjaka i stomaka ne vodi računa o sentimentalnim pobudama samoubičinim. On razara, sagoreva i uništava ćelije organizma.
Ovako je dr Slobodan M. Matić upozoravao na jesen 1935. u beogradskoj štampi ne bi li ukazao na opasan trend koji je zavladao među devojkama i mladim ženama da probleme „rešavaju“ uz nekoliko gutljaja „masne sode“.
– Ako je uništenje tkiva veće, smrt odnosi bolesnika za dan dva, ako je doza ispijenog otrova manja, ozdravljenje na nesreću ne nastupa, već bolesnik često ostaje invalid i paćenik za ceo život!
Zatim doktor Beograđankama ukazuje na sav jad koji kasnije dolazi želeći tako da im odagna misli od suicida u trenucima kada pomisle da, ne sluteći strahote koje predstoje, popiju „masnu sodu“.
Tada nastaju muke koje traju mesecima, ponekad godinama. Jednjak se potpuno suzi da više ni kap vode ne može da prođe. Da bolesnik ne bi umro od gladi i žeđi pribegava se operaciji.
Doktor Matić detaljno je objašnjava kako se u stomaku pravi rupa, pa kroz nju se otvori želudac i onda se u njega direktno pomoću gume i levka sipa hrana!
Matić ispisuje i još jezivije reči da „pored ovih svojevoljnih kandidata, koji smatraju da imaju prava da se igraju sa životom i da ga sami sebi oduzimaju, ima drugih, nevinih žrtava masne sode“.
– To su deca koja tek što su napustila kolevku… Istorija je uvek jedna te ista. Mati je otišla na pijacu, mališan se bez nadzora igra po kujni. Tamo puno čaša i lončića sa vodom. Dete je žedno. Nekoliko gutljaja i lonče je ispražnjeno. Zatim strahovit vrisak…
Dok pišem ove redove, navodi doktor, na odeljenju Državne bolnice se odigravaju svakodnevne tragedije ove vrste.
– Mlada žena, mati dve devojčice od 8 i 10 godina umire u najvećim mukama zbog „masne sode“ koju je juče posle svađe sa mužem ispila. Na drugom kraju sale bolničarka sa špricom sipa kroz otvoren trbuh kod dva mališana mleko u stomak – opisuje lekar.
– „Masna soda“ je jedno veliko zlo po naše nacionalno dobro. Godišnje na hiljade dece, čitav puk budućih vojnika, žrtve su roditeljskog nehata i socijalno nedovoljno organizovanog otpora protivu ovoga zla!
Zagovornik je da se „masna soda“ izuzme iz slobodne prodaje, a ako već postoji u radnjama da mora biti, kao u mnogim razvijenim državama, u posebno obojenim kutijama sa jasnom naznakom opasnosti koju može naneti.
– Cilj ovog mog članka je da kao lekari koji svakodnevno vidimo te porodične tragedije putem dnevne štampe, koja je postala moćno vaspitno sredstvo, upozorimo majke na nesreće koje mu zadesiti i njihov dom – zaključio je dr Slobodan M. Matić.
Da malo obrazložimo, „masna soda“ je poznata i kao kaustična soda, kamena soda, živa soda iliti natrijum hidroksid. Važna je supstanca u velikom broju hemijskih reakcija, a koristi se u proizvodnji papira, boja, aluminijuma, u preradi nafte, ali i u prehrambenoj, drvoprerađivačkoj i mašinskoj industriji.
Veoma je opasna, izaziva trovanje udisanjem ili gutanjem, u dodiru sa kožom i očima izaziva ozbiljne opekotine i oštećenja. U kontaktu sa vodom oslobađa vrlo visoku temperaturu i postaje nagrizajuća.
Otkuda da su je tako mnogo držali po kućama između dva svetska rata?!
Najčešće zato što su je domaćice razmućivale i mešale sa svinjskom mašću kako bi pravile sapune!
A bila je izuzetno upotrebljavana i za pročišćavanje odvoda u kuhinji ili kupatilu, ko ga je tada imao.
Neretko i danas ljudi posežu za njom upravo iz ovog razloga, ali većina cevi koje se koriste sada nije otporna na visoke temperature pa dolazi do njihovog bušenja i nagrizanja.
Kao i onda, tako i danas – manite se „masne sode“ da ne biste izazivali nesreću.
Naslovna fotografija: Rista Marjanović (porodična arhiva)
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
