Feniks u Leštanima

Kod velike kasarne, na putu kojim retko ko prolazi, gde se čuje samo buka kamiona, skrivena je jedna lepa drvena crkva, koja izgleda kao iz bajke.

Odiše svežinom, građevina je potpuno nova, ali zapravo je to jedan od najstarijih beogradskih manastira, Svetog Georgija.

Srednjevekovne svetinje povezujemo s Kosovom i Metohijom, južnim krajevima naše zemlje, ali i prelepim šumadijskim manastirima, sa Raškom i Crnom Gorom. Pa ipak, i Beograd je bio centar srednjevekovne duhovnosti, naročito ako uzmemo u obzir značaj despota Stefana Lazarevića u prvoj polovini 15. veka.

Međutim, potonja osvajanja osmanske carevine Turske uglavnom su uništila sve ove srpske svetinje, pa je tako i ovaj manastir u Leštanima zbrisan sa lica zemlje. Ali nije nestao u totalnom zaboravu.

Podignut je u vreme vladavine despota Stefana (1405-1417). Prema raspoloživim podacima, Turci su dva veka kasnije uništili ovaj hram, ali je na tim temeljima 1929. godine opet podignuta crkva. Ovaj put brvnara, od drveta, koja je tu postojala sve do 1946. godine. Tada su je u jednom neverovatnom činu nerazumne destrukcije spalile nove komunističke vlasti u zemlji. Ipak, ni ta poslednja lomača nije zatrla sećanje na manastir.

Crkva manastira bila je od žutog tesanog kamena i porušena je tokom austrijsko-turskog rata na kraju 17. veka. Ipak, kamen koji je ostao na mestu razaranja upotrebljen je kasnije za gradnju dve okolne crkve – u Vinči i Vrčinu koja je i sama bila ubrzo porušena.

Pošto su i seljani odnosili ovu građu, vremenom je svaki trag nestao, sve dok 1929. godine nije izgrađena crkva brvnara. Temelji ove crkvice pronađeni su kada je počela obnova manastira, 2019. godine.

Najteže je bilo početi – prostor je daleko od naselja i okružen vojskom i putem i bio je prava pustoš i močvara. Mnogi nisu ni znali da je tu nekada bio veliki manastir!

Iako je u međuvremenu podignut novi hram po ugledu na nekadašnji, posla ima još mnogo, pa svetinju okružuju teške mašine koje još nasipaju prostor kako bi postao oaza.

Kasarna je hramu sada prvi komšija, ali to je, zapravo, nekada sve bila manastirska zemlja. Od oko 200 hektara, crkvi je vraćeno petnaestak, što će biti dovoljno za budući život manastira i njegovu ekonomiju.