Pomahnitala “devetka” kosila sve pred sobom

“Na Slaviji se otkačio tramvaj. Juri prema železničkoj stanici, bez vozača i putnika. Blokiraj saobraćaj!”

Ovo telegrafsko upozorenje u mikrofon toki-vokija uzviknuo je 29. aprila 1987. oko devet sati, Nikola Kvrgić, saobraćajni milicioner koji je dežurao na tadašnjem Trgu Dimitrija Tucovića, odnosno Slaviji.

Za svega minut i po “devetka” se sjurila od Slavije niz Nemanjinu uz stravičan tresak i lomljavu, i na kraju se zaustavila pred železničkom stanicom.

Najprisebniji da odreaguju u tom trenutku bili su milicioneri Nikola Kvrgić, Negomir Ilić, Vojislav Tica i Vidan Mijailović.

– Primetivši zastoj tramvaja, ništa ne sluteći prišao sam da vidim koliko mogu da pomognem – prisećao se Kvrgić.

– Vozač “devetke” mi je objasnio da su blokirane kočnice. Jedva smo ubedili putnike da izađu. On je krenuo, a onda je posle samo tridesetak metara i sam iskočio. Zaustavio sam prvi automobil i pritiskajući sirenu krenuo prema stanici. Ne znam koliko je vremena prošlo dok se na kraju ulice nije pojavio ogroman oblak prašine.

Sve se odvijalo kao po scenariju za uličnu jurnjavu u nekom akcionom filmu. Metalna grdosija teška 20 tona dobijala je sve veće ubrzanje, preteći da na raskrsnici ulica Kneza Miloša i Nemanjine počisti sve pred sobom. A, tog dana pred prvomajske praznike, na
beogradskim ulicama bilo je više vozila i pešaka nego inače.

Poruka koju je Kvrgić uputio preko toki-vokija za njegove kolege Ticu, Mijailovića i Ilića bila je zaposvest.

Mijailović je utrčao na raskrsnicu Nemanjine i kneza Miloša, i besomučno duvajući u pištaljku zaustavljao saobraćaj. Tica je na kraju ulice spašavao vozače i pešake od pomahnitalog tramvaja koji je nailazio, a Ilić je takođe pritekao u pomoć.

Nesreća nije mogla da bude sprečena, ali je izbegnuta velika tragedija.

Vozač tramvaja Jugoslav Jovanović primetio je još na Slaviji da je vozilo kojim upravlja neispravno i, na sreću, zamolio je odmah putnike da izađu, a potom krenuo ka garaži. Tim potezom je sprečio da ono što će uslediti ne postane saobraćajna nesreća sa najvećim brojem žrtava ikad na beogradskim ulicama.

Već niz Nemanjinu ulicu otkazale su potpuno kočnice, i tramvaj se više nije mogao zaustaviti. Nastavio je da juri sve većom brzinom niz ulicu, a pre toga i sam vozač je uspeo da iskoči iz zahuktalog vozila, kada mu je postalo jasno da više ništa ne može da učini u obuzdavanju tramvaja.

Jurnjava se okončala na raskrsnici ispred železničke stanice, kada se 20 tona metala zaustavilo udarivši u osam vozila koje milicioneri nisu stigli da spreče da se nađu na putu tramvaja bez kontrole.

U tom sudaru je bilo teško povređeno pet ljudi – Dragan Longović iz Beograda, Rade Plavšić iz Grocke, Zemunci Dragan Ilić i Milan Radojković, i Arif Olomoni iz Kičevske ulice.

Oni su bili vozači i putnici u dva kamiona i šest putničkih automobila na Trgu bratstva i jedinstva. Sva ta vozila su amortizovala tramvaj i sprečili ga da produži ka glavnom ulazu u železničku stanicu i tamo udari uz nesagledive posledice.

Najviše je stradao kamion autoprevoznika Arifa Olomonija. Pored toga, tramvaj je očešao i autobus GSP u kojem je, srećom lakše, bilo povređeno nekoliko putnika.

Svi povređeni su bili smešteni u Kliničko-bolnički centar Bežanijska kosa. Teško povređeni Longović, Plavšić, Ilić, Radojković i Olomoni su odmah operisani, dok su ostali posle
intervencije pušteni kućama.

Posebna komisija sastavljena od stručnjaka GSP i milicije utvrdila je da je na tramvaju koji je divljao Nemanjinom ulicom prethodno bilo nekoliko kvarova. Vozilo pod garažnim brojem 283 proizvedeno 1983. u tadašnjoj Čehoslovačkoj, i kao novo uvezeno za beogradski prevoz, imalo je kvar
samo dan pre nesreće, odnosno 28. aprila, ali je on bio otklonjen. Vozač je pošto su putnici izašli pokušao da se poveže sa drugim vozilom i prilikom tzv. “kuplovanja” došlo je do greške.

Parkirne kočnice su, prema nalazu komisije, bile ispravne, ali se nisu aktivirale pošto je vozilo bilo u punoj brzini.

Ocenjeno je da vozač Jugoslav Jovanović nije poštovao osnovna pravila o rukovanju šinskim vozilom. Najveći propust je bio deblokiranje parkiring kočnica na nizbrdici.

Prema propisima, on je morao neispravno vozilo da nakači na ispravno i tako ga odveze do garaže. Takođe, komisija je navela i da je tramvaj bio neispravan za vožnju zbog nedozvoljenog pada kapaciteta akumulatorskih baterija.

Tih dana moglo se pročitati u medijima i da su mnoga druga vozila u GSP bila neispravna, ali da su se ipak puštala u saobraćaj.

Zlosrećni tramvaj je posle nesreće odvučen u Donji depo, gde je stajao sve do sredine devedesetih godina kada je konačno rashodovan kao olupina.

Na naslovnoj fotografiji je tramvaj 283 koji je doživeo nesreću dok su ostale fotografije istog modela u tekstu samo ilustrativne