Ličnosti, mesta i dani koji su postali sinonimi beogradskih institucija

Ljermontova ulica. Polomite jezik dok izgovarate ovo ime, a malo se i “štrecnete“. Mora da je u pitanju neka golema papirologija, stvar koju ni u jednoj drugoj beogradskoj policijskoj stanici ne možete da uradite, do u onoj koja se nalazi u Ljermontovoj ulici!

Svako od nas je najmanje jednom zapao u takvu situaciju: da se ide u ulicu koja je poznata u celom gradu, ma u celoj Srbiji, a o kojoj ljudi baš i ne razmišljaju, sem kada se spomene ta čuvena birokratija.

Sa birokratijom na kraju sve završite bez ikakvog čekanja i peripetija. Čak je i plaćanje obavljeno onlajn, na licu mesta, bez popunjavanja uplatnica i trčanja od šaltera do šaltera. Ali, to ime i dalje odzvanja u glavi… Ljermontov i birokratija.

Ali, ko je uopšte, on? Samo prezime deluje pomalo strogo, kao da je reč o nekom komandantu iz svetskog rata, vojskovođi. Taj čovek je doživeo sudbinu da se po njemu ne pamti samo jedna relativno kratka beogradska ulica, već i čitava institucija.

A zapravo, reč je o romantičaru, piscu, pesniku – Mihailu Jurjeviču Ljermontovu, koji je preminuo sa samo 26 godina. Tugovao je za svojim uzorom Puškinom, život mu je obeležila i jedna neuzvraćena ljubav, a zauvek je izgubljen u dvoboju koji ga je koštao života.

Onaj ko iz drugog razloga ne dolazi u ovaj kraj iznenadio bi se kada bi, naprimer, otkrio da su tu i tri velika voždovačka solitera, prepoznatljiva i vidljiva iz Ustaničke i sa auto-puta. Ili da je ulica puna zelenila… Zaneti poslom koji nas je ovde doveo, slabo gledamo okolinu i jedva čekamo da završimo posao. A za kraj, ostaje samo jedna, večita dilema: da li je pravilno reći Ljermontova ili Ljermontovljeva?

Nije Ljermontov jedini koji je postao toliko poznat među našim narodom, ali ne zbog sopstvene, inače velike slave, već zbog toga što njegovo ime stoji na adresi neke baš važne institucije.

Jedna od najpoznatijih takvih institucija, koja je čak prihvatila i ime ulice kao svoje jeste Dečja bolnica u ulici Tiršovoj.

Ova ulica nalazi se u centru grada i nije nimalo kratka, ali dovoljno je reći “Tiršova” i prvo na šta pomislite je bolnica u kojoj se leče naši najmlađi sugrađani, ali i deca iz čitave Srbije.

Ova je ulica dobila ime po jednom Čehu koji je takođe živeo u 19. veku, a kuburio je kao dete sa zdravljem.

Međutim, njegova budućnost bila je svetla, mnogo svetlija od Ljermontovljeve – doktorirao je filozofiju, bio je profesor i narodni poslanik, a najpoznatiji je po tome što se za svoje zdravlje borio vežbanjem i došao na ideju da osnuje Sokolsko društvo.

Tiršov sokolski sistem bio je naveliko prihvaćen u kraljevini Jugoslaviji, sve do njenog ratnog razaranja, a širom zemlje ostali su sačuvani mnogi sokolski domovi.

I jedna mala ulica u Zemunu zove se – Miroslava Tirša.

Ne treba čak zaboraviti ni Ulicu Narodnog fronta, ime koje je ponelo i porodilište koje se nalazi u njoj. A onda, umesto naziva te komunističke organizacije iz Drugog sverskog rata, ulici je u naše vreme vraćen stari originalni naziv: Kraljice Natalije. Ipak, kada je reč o porodilištu, tu je sve ostalo onako kako se zapatilo u Beogradu i Srbiji: ono je i dalje GAK “Narodni front“.

A opština Zvečan poznata je u Beogradu po Klinici za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju, ali još više po Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine koji su, nažalost, ostali bez roditeljske brige. To je čuvena Zvečanska.

S početka teksta spominjana je administracija – sva važna papirologija koja se tiče Grada Beograda, ali i katastra “rešava” se u Ulici 27. marta, po istorijskom datumu kada su 1941. u Beogradu izbile demonstracije protiv potpisivanja pakta sa Hitlerom.

Stoga će vam na mnogim šalterima reči samo: “Morate ići u – 27. marta“.