Znate li za Bastion svetog Jakova?

Austrijska okupacija Beograda od 1717. do 1739. godine, iako je kratko trajala, našem gradu donela je velike promene. Turci su proterani, a grad je počeo da se razvija po merilima imperatora Centralne Evrope.

Ponovnim dolaskom Turaka te 1739. sve se brzo vratilo na staro i malo je objekata iz tog austrijslog vremena ostalo sačuvano da danas svedoči o izgledu tog germanskog Beograda.

Ipak, neki tragovi te velike barokne rekonstrukcije beogradske tvrđave postoje i danas. Neki su poznati, ali pojedini, iako vidljivi i na frekventnom mestu, i nisu.

Najpre, zanimljivo je da, uprkos ovom, ali i drugim osvajanjima Beograda od strane Austrijanaca i Mađara, mi nemamo toponime u gradu koji bi kroz jezik svedočili o ovim periodima osvajanja. Ostaci turskog Beograda su nekako mnogo prisutniji…

Postoji, ipak, jedna tačka koja je ime dobila u vreme Austrougara i sačuvala ga je do danas. Možda nije toliko poznato mesto u narodu, ali je u svakoj stručnoj analizi Kalemegdana, odnosno, Donjeg grada tvrđave, ta tačka neizostavna.

Mnoštvo ljudi tuda svakodnevno prolazi, ali malo ko zna ime tog mesta. U pitanju je Bastion svetog Jakova.

To je danas gotovo jedna obična ruševina. Građevina koju staza obilazi neznatnim skretanjem i na koju retko ko i obraća pažnju. Ali, zapravo je upečatljiva, jedina vidljiva na tom delu puta uz samu reku Dunav.

U vreme kada je sa reke pretila velika opasnost, trebalo je tvrđavu dobro obezbediti. U odbrambene svrhe podignut je i ovaj Bastion svetog Jakova, po projektu Andrea Kornara i to krajem 17. veka. Dakle, podigli su ga Turci. Postoje podaci i da je lično sultan Mustafa II nadgledao ove radove kada je u Beogradu boravio 1696. godine.

Turci su ovaj bastion zvali “tabija sultana Mustafe“.

Ali, Austrijancima se takav naziv, naravno, nije dopao kad su osvojili Beograd. Uz fortifikacijska ojačanja utvrde, nadenuli su joj i ime svetog Jakova, a kasnije je to ime ostalo i u narodu, tačnije, danas samo u uskom krugu stručnjaka.

Jer ko će danas reći: “Čekam te kod bastiona svetog Jakova”, i ko će to razumeti, ali oni koji se bave zaštitom nasleđa ovaj toponim koriste kao važan orijentir za definisanje područja.

Ta tačka postaje sve značajnija otkada je počela izgradnja linijskog parka, jer predstavlja reper na popularnoj priobalnoj stazi od Beton hale do Dorćola. To je samo jedno od istorijskih svedočanstava u nizu u pravom muzeju na otvorenom.

Nedavno je otkrivena i jedna vodena kapija nedaleko od Bastina svetog Jakova, kojoj možete da se divite sa pasarele, a reč je o istorijskom objektu koji je bio potpuno skriven, odnosno zatrpan zemljom i travom. Možda nas u narednom periodu i Bastion obraduje nekom tajnom koja će biti otkrivena…