Zgrada kojoj su oteli dušu

1970. godine neko, danas nama nepoznat po imenu i prezimenu, rešio je da prekroji jednu lepu zgradu na Terazijama i time zauvek uništi jedan važan deo lica Beograda.

Zgradu koja je preživela sva bombardovanja u Drugom svetskom ratu, od 1941. do 1944. i to dok njene neposredne komšinice nisu. Čak je preostala i nakon “uređivanja” Terazija iz 1946. kada su porušene čuvena fontana, predratni ukras Beograda, i još neke kuće, opet tik do nje.

Sve je to preko svojih leđa preturila ova nekadašnja terazijska lepotica. Ali, iz nekog neobjašnjivog razloga, nije preživela birokratiju, i to u trenutku kad je delovalo da su svi izazovi i nedaće ostali u dalekoj prošlosti.

Gradilo se tada naveliko, pa prolaznici sigurno nisu mnogo marili za radove, niti su se pitali sme li to i može li to tako. Jednostavno – posleratno prilagođavanje grada novim prilikama, tokovima i migracijama stanovništva bilo je neupitno.

Istina je da su u biroima i zavodima sedeli ljudi koji nisu bili neobrazovani, da se građevinarstvo negovalo, ali neka opšta tendencija bila je da se fokus stavlja na novo i moderno, a da se o predratnim dostignućima malo manje govori. Pa – skele i majstori kod bioskopa “Kosmaj” na T Terazijama 11 sigurno su imale svoj “neupitan” razlog.

A i takvo je vreme bilo, “aktivizam” nije postojao ni kao maglovita ideja, dok bi svaki pokušaj ometanja radova ili “ne davanja” aktere direktno odvodio u zatvor.

Pod senkom blistave “Albanije” i raskošne “Moskve” tako je zbrisan i poslednji trag jedne palate koju je 1936. godine, tada na adresi Prestolonaslednikov trg 11, projektovao češki građevinski inženjer Jaroslav Prhal.

Zgrada je, zaista, danas mala i naizgled nevažna, umetnuta građevina između mnogo većih i bitnijih objekata, kao da samo popunjava nekakvu rupu. Ali, do takvog stanja dovelo je prekrajanje Terazija, koje je bilo posledica ne samo novih tokova istorije, promene ideologije, pogleda na svet, pa i na građevinu, umetnost i baštinu, već i posledica dramatičnih razaranja tokom Drugog svetskog rata.

Možda smo mogli da sačuvamo taj preostali trag nekada raskošne palate, ali nismo… Za prolaznika danas, ova smešno tanka zgrada može samo da otvori pitanje: kako je nastala i zašto je takva?

Mi smo odlučili da zagrebemo ovu “misteriju”.

Naše ekipa zavirila je, zahvaljujući prijateljima Kaldrme iz Istorijskog arhiva Beograda, u projekat iz 1936. godine, po kojem je ova zgrada, zaista “druga priča”. Pečat i potpis stavio je spomenuti Čeh, Jaroslav Prhal, koji je značajno doprineo razvoju modernizma, ali onog predratnog, u prestonici Jugoslavije.

Zgrada je bila zamišljena kao veoma interesantna kombinacija stilova, čiji je središnji deo, onaj koji danas možemo da vidimo, ali u potpuno promenjenom izgledu, bio projektovan kao modernistička kula. Podizanje takve zgrade bio je veliki iskorak u ulici u kojoj je “zakucan” bio stil klasicizma i secesije.

Pa ipak, ova urbanistička intervencija bila je plodonosna. Nova palata, poslovno-stambeni kompleks bogatog krznara (ćurčije) Milisava Radosavljevića, krasio je Prestolonaslednikov trg. Radosavljević je živeo u Vasinoj ulici i proslavio se kao uspešan zanatlija koji je dobro plovio u moru punom konkurencije, postao je dvorski krznar, a radnju je otvorio davne 1893. godine.

Isti projekat iz 1936. podrazumeva i deo koji se prostire u današnje Čumićevo sokače. To je bio bioskop – najpre “Siti”, a posle “Kosmaj”. Danas, već, zaboravljen, ali oni stariji zasigurno ga se sećaju.

Bio je mali, jer prostora nije bilo mnogo, a glavnu ulogu u projektovanju bioskopa imao je Đorđe Lazarević, koji je smelo osmislio sistem da balkon sale ponese jedna armiranobetonska greda. Tako je prostor ostao maksimalno iskorišćen.

Inženjer Prhal bio je predstavnik praške škole, koja je u Srbiji imala veliki uticaj i podizao je objekte i van naše prestonice. Proslavio se kao koautor projekta kuće vajara Petra Palavičinija, a poznato je i da je Palavičini bio angažovan i u jednom Prhalovom radu – uradio je deo dekoracije na domu Srpsko-Amerikanske banke u Ulici kralja Milana.

Mnoge vile i kuće na periferiji Beograda (danas je to, naravno, širi centar) projektovao je upravo Prhal.