Zemljotres koji je rušio po Beogradu

Balkansko poluostrvo trusno je i varljivo. Decenijama, pa i vekovima neki grad odoleva potresima da bi se onda dogodilo iznenađenje – zemljotres koji pamti čitava generacija. Sledeća generacija, pa i dve ili tri, ipak, nemaju to iskustvo, pa je priča uvek ista kada se ponovi: strah, horor, gubitak najbližih, gubitak doma…

Ni Beograd nije isključen iz ove priče, nažalost. Poslednji jači zemljotres koji pamtimo iz 1999. godine je, srećom, izazvao samo strah, ali danas se gotovo ne zna da je jedan mnogo jači zemljotres potresao Beograd 1922. godine. Epicentar je bio kod Lazarevca.

“Juče je Beograd dočekao nešto o čemu već skoro punih trideset godina i ne misli: dočekao je zemljotres i to silan i svoj, beogradski zemljotres. Taj potres zemlje bio je najjači potres što ga je Srbija do sada zabeležila, a centar mu je bio u neposrednoj blizini Beograda tako da se može odista nazvati beogradskim”, pisala je “Politika” dan posle katastrofe 24. marta 1922. godine.

I bežalo se, glavom bez obzira. Najgore je bilo u kafanama, gde je mnogo ljudi, pa – ko će pre. Ugruvali su se od stampeda, a ne od treska. Zanimljiva je i scena iz hotela “Moskva”, u kojoj su se na nesreću vrata otvarala na unutra, pa je jedan gost u strahu stolicom razbio kristal i tako se izbavio.

Satima su, potom, Beograđani šetali ulicama, strahujući da uđu u svoje domove.

Prvi udar se desio u 13.23 sati. Nepunih pet minuta kasnije usledio je drugi, slabiji udar, a onda i smirivanje tla. Magnituda glavnog potresa bila je 5.7.

Zanimljivo je i kako su novinari slikovito i jezivo opisivali potres.

“Svaki od njih (Beograđana) čuo je odjednom neku silnu, neobičnu tutnjavu koja je donekle ličila na tutanj nekog ogromnog automobila, a donekle na zvuk neke silne sirene. Tutnjava je postajala sve jača i jača, a malo zatim naišao je uz nju i neki jak potres koji je uz tresak i lomljavu počeo svaku kuću iz temelja da ljulja. Tek tada ljudi su počeli shvatati da je to nastao zemljotres, i kako su tutanj i potres postajali sve jači, među njima je nastao strah kao da je nastao smak sveta”

Magnituda glavnog potresa bila je 5.7. Jasno je da je pre stotinu godina ovakav potres bio katastrofalan za ruralne delove grada u kojima je i nastao – kućice od blata i kamena, crkve brvnare, mnogo siromašnih koji su živeli u udžericama… Takav zemljotres danas u, na primer Japanu, sigurno bi se smatrao srednjim, pa i slabijim, a o šteti ne bi bilo ni reči.

Žrtava u Beogradu, srećom, nije bilo. Ali štete jeste, i to znatne: “U centru varoši, izgleda da je najviše stradala kuća pok. Rake Milenkovića na Terazijama; ona je svom visinom prepukla. Na “Parizu”, “Kasini”, “Zlatnom Topu”, srušili su se odžaci, a u “Moskvi” je pukla tavanica u kafani”, pisala je Politika.

Najgore je prošao jedan nesrećnik, radnik koji je u strahu skočio sa trećeg sprata zgrade “Nacionala”.

Zemljotres u Mionici 1998. godine, koji je Beograđane i te kako uznemirio, bio je magnitude 5.5, a iduće godine 5.4 i to u vreme bombardovanja.

Inače, Šumadija se u okolini Beograda tresla i 1901. godine, kada je u Aranđelovcu zabeležen zemljotres magnitude 5.1. Iste godine zemljotres magnitude 5.0 pogodio je i Debeljaču, mesto u Banatu nedaleko od Beograda.

Zanimljivo je da su epicentri mini-zemljotresa zabeleženi i u srcu grada. Tako je, na primer 2006. godine zemljotres magnitude 1.5 zadrhtao Viline vode, a epicentar je bio veoma blizu Pančevačkog mosta.

Veliko Selo podrhtavalo je 2009, kada je zabeležen potres magnitude 1.7. A 2007. godine manji zemljotres desio se tačno kod Zbega – magnitude 1.3.