Zaboravljena katastrofa – Beograd 11. septembra

Nevreme koje je 11. septembra 1967. godine zahvatilo Beograd u kasnim popodnevnim časovima, Beograđani nisu videli pre toga dokle se pamtilo.

Na kvadratni metar palo je 84 litara kiše, što je dvostruko više nego što su iznosile padavine u toku celog septembra na području jugoslovenske prestonice. Gusti oblaci, puni vode i grada, nošeni vetrom koji je duvao brzinom od 62 kilometara na čas, survali su se oko 17 sati na grad.

Za samo pola sata grad je potpuno zamro, saobraćaj je bio potpuno obustavljen, nije video prst pred okom, a mnoge beogradske ulice su se pretvorile u potoke duboke i do jednog metra. Svetla je nestalo u gotovo celom gradu, a i telefonske veze bile su u prekidu.

Najveću štetu pretpeli su tog dana stanari prizemnih kuća i vlasnici putničkih automobila. Ugroženim građanima prvi su u pomoć priskočili vojnici beogradskog garnizona koji su čim se kiša malo stišala, sa pripadnicima vartrogasne brigade i milicije izašli na teren.

Nepogoda je najviše pogodila opštine Savski venac i Čukaricu.

Na Savskom vencu mnogi stanovi su bili poplavljeni, na desetine ulica razrovano i onesposobljeno za saobraćaj. Najugroženije porodice su isto veče prebačene u dom Gradske čistoće na Voždovcu.

Zbog potopljenog transformatora sve službe na železničkoj stanici su celu noć radile u mraku. Svi vozovi su pošli na vreme iz Beograda, iako su struju dobili tek oko četiri ujutru. Sa autobuske stanice nisu krenula dva autobusa, dok je oko 20 njih išlo sa zakašnjenjem.

Sa desne strane Karađorđeve ulice skoro svi objekti su bili potopljeni, a voda je ušla i u hodnike pošte, dok je Savska ulica bila potpuno neprohodna.

Kafana “Veliki Mostar” je zbog velike količine vode bila zatvorena, a privremeno je obustavljen saobraćaj u jednom delu Ulice vojvode Putnika.

Ekipe komunalnih preduzeća radile su čitavu noć i ujutru 12. septembra stanje je bilo gotovo normalizovano. Na najugroženijim mestima posledice su već bile uklonjene. Oko 200 radnika Gradske čistoće celu noć su bili na terenu, dok su 23 vozila odvozila naneti materijal. U Ulici 27.marta i na Karaburmi iz kanalizacije su se izlile fekalije, pa je to bio jedan od prioritetnih zadataka gradskih službi.

Vatrogasci su takođe radili celu noć. Oko 200 ljudi i 25 ekipa je svojim pumpama u toku cele noći ispumpavalo vodu iz podruma, stanova, škola, bolnica i fabrika.

Više od pola sata Cvijićeva ulica nije postojala. Bujica je nosila drveće, kamenje, automobile, sve što je zahvatila u širini od oko 30 metara. Mestimično je dostizala visinu od jednog metra i dopirala do ulaza u lokale, što je bio prizor koji ni stariji sugrađani ne pamte.

Kolika je snaga vode bila govori i podatak da se poigravala čak i sa autobusom na liniji 28.

Ljubiša Pantić sa stanom u Ulici Kozara 5, pričao je novinaru “Novosti” da se kretao Cvijićevom ulicom ka podvožnjaku kada ga je stigao talas vode i poneo i njega i njegovog “fiću”.

– Više puta mi je vodena stihija okrenula kola i odlučio sam da iskočim – pričao je uplašeni Beograđanin. – Plivao sam zahvaćen bujicom oko sto metara i zaustavio se tek zahvaljujući jednom deblu. Moj “fića” je jurio niz ulicu bez kontrole.

Na uglu Đušine i Cvijićeve veliki jablan iz drvoreda zaustavio je jedan frižider sa sladoledom koji je voda valjala više stotina metara. Debele asfaltne ploče od razorenog trotoara bile su naslagane u čitave brežuljke. Malo dalje na sredini ulice stajao je isprečen autobus GSP pun putnika, a jedna javna telefonska govornica zaustavila je dva putnička automobila.

Snažni talasi vode u Nemanjinoj ulici odvajali su čitave bliokove kolovoza i prevrtali automobile.

U nekim delovima grada voda i vetar čupali su drveće, a u prolaznom tunelu kod Beogradskog sajma voda je dostizala visinu od 2,5 metra.

Sa sedmospratnice u Ulici generala Ždanova 16, vetar i voda su odneli krov koji se survao na trotoar i kolovoz. U Nemanjinoj ulici u broju 4, u skladišti preduzeća “Transjug” voda je uništila robu za izvoz u vrednosti od 300 miliona starih dinara.

Ljudi su posle provale oblaka bili zaprepašćeni prizorom. Svuda okolo bio je krš od automobila, razoreni trotoari, oborena stabla…Šteta od poplave je bila ogromna, pogotovu u centru grada. Trebalo je dosta vremena da se otklone sve posledice i život vrati u normalu.

Najvažnije je da nije bilo ljudskih žrtava uprkos ogromnom razaranju. Iako najrazornija oluja koja je ikada pogodila Beograd u novije vreme, ovaj događaj je kasnije potpuno zaboravljen…