U vreme kada je impozantni Novi Beograd još bio spavaonica, a Rakovica radnička košnica, centar grada bio je jedino mesto za turizam, zabavu, šoping, obrazovanje i sedišta prestižnih firmi. Kako se grad razvijao, tako je rasla i populacija, a sa njom i broj automobila koji su se probijali kroz uske ulice. Odlukom gradskih vlasti u to vreme, ranih šezdesetih, Trg republike je u jednom trenutku postao parking! Velika površina kojom danas caruju pešaci mnogima je bila najzgodnije mesto da ostave svoj automobil.
Sigurno je bilo mnogo ljutih vozača kada je, u sklopu modernizacije Beograda, doneta odluka da se dragoceni plato do 1979. godine konačno u potpunosti preda pešacima, a parking ukine. Okolne uske ulice nisu bile baš pogodne za pronalaženje parking mesta, kao što nisu ni danas, a onaj ko bi tražeći parking u Francuskoj završio, recimo, na Dorćolu, morao bi da se namuči da se vrati natrag na Terazijski greben.
U sklopu rasterećenja parkiranja po beogradskim trgovima izgrađene su i prve velike javne garaže: čuveni Zeleni i Obilićev venac trebalo je da preuzmu funkciju od nakaradnih parkirališta. Ali, danas se isto tako nedovoljno zna da je u krugu tadašnjih beogradskih urbanista još sedamdesetih godina postojala zastrašujuća ideja da se velike garaže izgrade i na samom Trgu republike, na Kalemegdanu i Studentskom trgu.
Ipak, najvažnije je bilo predati Trg pešacima. Nekadašnji Pozorišni trg ponovo je postao mesto susreta ali je, vremenom, od prve rekonstrukcije 1980. godine bio sve zapušteniji i sve besmislenije „napakovan“ različitim formama. Možda više nije bio parking ali nije postao ni centralni gradski trg kakav je Beograd oduvek zasluživao. Sve do 2019. godine, kada je konačno poprimio izgled poput trgova evropskih gradova.
Još je gora situacija bila na tadašnjem Trgu Marksa i Engelsa, današnjem Trgu Nikole Pašića gde je bilo formirano još veće parkiralište. Stotine automobila su mogle da se parkiraju na ovom “parčetu” javne površine. Iako je bio označen kao trg, ovde je u suštini bio samo veliki parking na koji je u jednom trenutku bila dodata fontana. Tek sredinom osamdesetih će odavde biti proterani automobili i vraćeni pešaci, mada je samo stanje ovog trga takvo da je neophodno i njemu povratiti prave atribute centralne urbane celine-trga.
Ipak, treba podsetiti i da je istorija Trga republike znatno turbulentnija. Još pre nego što je postao parking, između dva rata, on je bio velika prometna raskrsnica i okretnica tramvaja, gde su se susretali autobusi, tramvaji, automobili, pešaci, biciklisti…
Nakon rata ovo, nesumnjivo najvažije mesto u gradu, postalo je – grobnica. Na tom mestu bilo je sahranjeno 22 oficira i vojnika sovjetske Crvene armije poginulih u borbama za oslobođenje Beograda 19. oktobra 1944. godine. Njihovi ostaci su bili 1954. godine premešteni u Groblje oslobodilaca Beograda, a na mestu nekadašnjeg poslednjeg počivališta hrabrih junaka danas stoji spomen obeležje, postavljeno kada je rekonstruisan trg.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
