Tornado u Beogradu

Vremenske prilike 2014. godine pokazale su jedno od do tada najgrubljih lica beogradske “umerene” klime. Da su monsunske kiše i stravične poplave postale realnost na ovim prostorima tokom dva najburnija meseca te godine, maja i juna, svedočile su biblijske poplave u Obrenovcu.

Ali da će klimatsku stravu te godine da dopuni i pravi tornado, to niko nije očekivao.

Taj strašni vetar, jezivog levka, poznat iz katastrofičnih emisija na kablovskim televizijama, desio se i na teritoriji Beograda, u predgrađu: u selu Šopić kod Lazarevca.

Kroz Šopić put vodi dok se primičete centralnom jezgru Lazarevca, a sa puta se vidi i jedna crkvica na brdu.

Upravo tu crkvicu je zbrisao tornado. I mnoge kuće. Sve je izgledalo kao rat devedesetih – uništeni su bili i krovovi i grede, stakla popucala, a na putu su se od siline vetra prevrtali šleperi.

Udar se desio 25. juna oko 19 sati i doslovno “obrijao” korovove svih kuća.

– Nevreme je izgledalo stravično. Trajalo je veoma kratko, pojavio se vrtlog, kao tornado u Americi. Bukvalno je u tri minuta progutao sve. Nema kuće na kojoj crep nije oštećen, crkva je porušena, kamioni su prevrtani na magistrali… Jednom rečju – strašno. Nekoliko lica je povređeno, jedan je prebačen na VMA. Među građanima je prisutna panika – pričao je medijima Zoran Petronijević, predsednik Mesne zajednice Šopić.

U svega nekoliko minuta spojili su se nebo i zemlja, a pijavica je rušila stabla, bandere, i kao od šale bacala crep.

Kompletan vrh zvonika šopićke crkve bio je otkinut. Hram je bio u toliko lošem stanju da je predlagano rušenje, ali, crkva je ipak bila zatim obnovljena, na radost meštana.

Ispostavilo se da je povređeno 26 osoba, a oštećeno više od 1.000 kuća.

Palo je čak 10 dalekovoda pod visokim naponom (110 kV), zbog čega je Lazarevac ostao bez struje.

Premda je najjači i najstrašniji udar bio u kod Lazarevca, tog dana olujom je bila pogođena cela Šumadija, pa i Beograd. Ogroman limeni krov sručio se, tako, ispred zgrade na Labudovom brdu. Da se neko tu zatekao, došlo bi do tragedije.

Oblaci su bili toliko masivni da je došlo do “zamračenja” u gradu, a nakon padavina usledile su ulične poplave, a pojedini delovi grada ostali su bez struje.

Sama “pijavica”, stub uskovitlanog vazduha, viđa se ponekad u okolini Beograda, najčešće u vojvođanskim ravnicama. Ali, ono što se te 2014. desilo u Šopiću se ne pamti… Na sreću, nije se više nikada ponovilo.

Ipak, to što se ne pamti, kao što je već i odavno zaboravljen taj udar tornada, ne znači da se baš nikad nije dešavalo. U beogradskoj istoriji ostao je zabeležen jedan izuzetno snažan, ali isto toliko i kratak, udar tornada. Nažalost, zbog broja žrtava koji je izazvao, to je ostao do danas jedan od najtežih dana za grad.

Reč je o katastrofi na ušću Save i Dunava 1952. godine, kada je superćelijska oluja kao od šale prevrnula čitav jedan putnički brod, “Niš”, prepun ljudi koji su plovili od Beograda do Zemuna. Udar je trajao svega nekoliko minuta.

I to čak nije bio ni maj ni jun, već – septembar.

Oluja je zarobila brod koji joj je išao u susret, a sve se odigralo tako brzo da kapetan nije mogao da reaguje i vrati se nazad. Stradalo je više od 120 ljudi.